Hamletova misao “Biti ili ne biti” pokrenula mi je razmišljanje na ovu temu. Biti vuk ili ovca po srpskom. Postaviti pitanje I tražiti odgovor na isto: Šta je to slabost a šta snaga? Zašto je kod najslabijih snaga uobraženosti, najdominantnija, dok kod onih snažnih najčešće nije takav slučaj.
Jedan mudar čovek je rekao: “Nikada te neće povrediti bolji od tebe, već samo lošiji čovek” da nastavim sada.. Uobraženi, nadmeni, puni sebe, drčni, imaju, ja bih rekla ili preterano visoko mišljenje o sebi ili su njihove manifestacije u suprotnosti sa njihovim kapacitetom. Svejedno. Oni samim tim žele da se razlikuju od drugih I da se istaknu u okruženju. Njihov poriv za tim osećajem prepotencije je izraženiji za razliku od onih koji su osvešćeni I svesni sebe, svoje suštine. Uobraženost često, po mom mišljenju ima korene u lažnom samopouzdanju. Postavlja se pitanje “Zašto oni imaju toliku potrebu da se ističu?” Iz potrebe da dominiraju, očekujući divljenje, uživajući u ljudskoj slabosti ili čak zavisti. Doduše, ima i onih koji svojim kvalitetima zaslužuju epitet uobraženosti. To bih podvela pod ekscentričnost. Takvih je u istoriji bilo. Velikih umetnika, književnika, vojskovodja…U svakom slučaju smatram da se tu može govoriti i o sujeti ili gordosti koja se smatra grehom.
Da li slabost raste kada snaga uobraženosti savlada nemoćnog, da li sila jakog raste kada je snaga uobraženosti odsutna? Poenta priče, sila , kao kvazi snaga se odnosi na uobrazene. Ona prema osvescenima ide u etar. Beznacajna je. Utice samo na mase.
Na svakom od nas je da prepoznamo njihovo delovanje. Prihvatimo, osudimo, ili se sažalimo i na kraju oprostimo. Jer svako, baš svako, pod svodom nebeskim, ima pravo izbora na najjače delovanje svoje ličnosti. Da li je to najispravnije preduzimanje, odluka je samo vaša.
Autor: Marta Mesicki
