Da li se danas oboljeva samo od Korone?

Lepota i zdravlje

Već predugo je glavna tema „epidemiološka situacija“ i čini se da je pobenik godine „socijalna distanca“. Kao da su preko noći nestale sve druge bolesti i svi problemi. Vanredno stanje na početku pandemije, a sada preporuke. Plašenni smo punim grobljima, a sada je sve pod kontrolom (u poređenju sa početkom). Brojimo novozaražene, umrle, izlečene, testirane. Brojimo li i uplašene? Inače, ko ih plaši i postoji li objašnjenje?

Kad umre čovek, više nema bio je dobar čovek, sada je glavno, pa i jedino pitanje od Korone? Više se ne priča o nekretanju, sada se poziva na sedenje. Nema više zime za srce, jetru, bubrege, mozak, kancer. Korona je trebala da se desi da se grade bolnice. Trebaju li nam? Da li je to sve što nam je potrebno?

U brojke nećemo zalaziti, ali u subjektivni osećaj umnog trpljenja cele ove situacije možemo. Dakle, osim strašne statistike pacijenata obolelih od Korone, kao da se ignoriše broj onih čiji razum i mentalno zdravlje trpe. Utisak je da od Korone nisu umrli samo ljudi, već i drugi virusi, bolesti, kao i kultura, socijalni život i svi sistemi u državi, čije već postojeće krize nećemo analizirati.

Da li se pitamo i da li su ljudi oko nas zadovoljni, srećni, prisebni, ili brinemo samo o tome jesu li pozitivni (na Koronu, naravno)? Da li se trudimo samo da se zaštitimo od virusa ili čuvamo i svoje misli, znanje, kulturu? Koliko smo razumni, ako i pored svega možemo da pravimo gužve u tržnim centrima, prodavnicama, kafićima? Da li je Korona bila dovoljna da cigarete više nisu loše po zdravlje? Da li je alkoholizam prestao da bude problem? Gde su nestale druge stvari koje je medicina rešavala i zašto se struka ne brine o očuvanju razuma u ovakvim trenucima?

Da li je ogroman broj bolesne dece postao zaboravljen? Da li su Kovid bolnice važnije i od toga? Koliko je ljudi umrlo od Korone, a koliko od drugih zdravstvenih problema? Zašto su ljudi postali zahvalni samo ako nisu zaraženi Koronom? Da li je Korona dovoljna da nas ujedini, pa da zaboravimo i druge stvari? Šeti li memoriju ovaj virus, kad smo toliko toga zaboravili?

Nema više priče o sidi, nema više priče o zdravoj ishrani. Saobraćajne nezgode su takođe u drugom planu. Juče, danas, sutra, glavno pitanje jeste – Koliko je zaraženih? Međutim, mislimo li o tome šta činimo sebi ovakvim stalnim praćenjem situacije? Preispitujemo li brojne informacije do kojih svakoga dana dolazimo? Da li smo mi to prestali i da razmišljamo? Zašto uopšte toliko pažnje obraćamo na Koronu, ako famozne mere ne poštujemo? Izgleda da je doslednost oduvek problem čovečanstva.

Da li se danas oboljeva i umire samo od Korone? Ili je prosto to samo nekakvo uklapanje u društvo? Da li smo zaista uplašeni? Koliko je realan taj strah? Koga možemo da pitamo to? Kako možemo da poverujemo u ono u šta ne veruje onaj ko želi da mi verujemo? Šta da radimo ako nas boli kičma? Da li je i to jedan od simptoma ili je u tom slučaju zdravrstveni sistem zatvoren za nas, zbog opterećenosti usled pandemije? Koliko je realnih Korona pacijenata? Kako to možemo saznati? Da li smemo? Ili da se prepustimo i ništa ne pitamo?

Autor: Jelena Luković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *