Skupština SR Bosne i Hercegovine 25. januar 1992. godine donosi odluku da se raspiše referendum o nezavisnosti SR Bosne i Hercegovine.
Iako su se Srbi koji su bili jedan od tri konstitutivna naroda u SR Bosni i Hercegovini protiv, ipak je raspisan referendum o nezavisnosti koji je održan 29. februara 1. marta 1992. godine.
Drugog dana referenduma o nezavisnosti pripadnik zelenih beretki Ramiz Delalić Ćelo pucao je na srpsku svadbeno povorku na baščaršiji i ubio Nikolu Gardovića koji je bio otac mladoženje i ranio pravoslavnog sveštenika Radenka Mikovića.
Srbi su te večeri podigli barikade po Sarajevu, dok su muslimani kontrolisali centar Sarajeva, srbi su kontrolisali ostatak grada.
Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske i Alija Izetbegović predsednik Republike Bosne i Hercegovine 3. marta održali su sastanak u štabu JNA i saglasili se da red u gradu održavaju mešovite patrole JNA i policije. Uspeli su da privremeno odgode dalji oružani sukob u gradu.
Međutim to nije dugo trajalo i sukobi su se već aprila 1992. proširili na celu Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu.
Rat je trajao do 1995. godine gde je iste godine 16. jula Haški tribunal podigao optužnicu protiv Karadžić Radovana i Ratka Mladića koji je bio komandant vojske Republike Srpske, zbog opsade i granatiranje Sarajeva.
Slobodan Milošević je od strane najvišeg rukovodstvo Republike Srpske bio ovlašćen da zastupa Republiku Srpsku na mirovnim pregovorima, međutim 30. avgusta avijacija NATO pakta otpočinje žestoke vazdušne udare po Republici Srpskoj.
- septembra 1905 godine Republika Srpska je službeno priznata kao jedan od 2 entieta ubuduće u Bosni i Hercegovini, a 14. septembra Srbi su povukli teško naoružanje oko Sarajeva čime je faktički bio okončan troipogodišnja opsada ovog grada.
Ričard Holburk, diplomata iz SAD proglasio je dvomesečno primirje u Bosnoj i Hercegovini.
Zapad je uspeo da nagovori Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića da otputuju i Dejtonu – SAD na pregovore, jednu od vodećih uloga imao je Ričard Holburk i državni sekretar Voren Kristofer.
Dejtonom je na papir stavljena podela Bosne i Hercegovine, 51 % teritorije odlazi na federaciju Bih, većina u tom entitetu su bošnjaci i Hrvati, 49% pripalo je entitetu RS gde su sa završetkom rata većina srbi.
Dejtonskim sporazum iz 1995. godine na kojem je donešen Ustav Bosne i Hercegovine nije tačno određen sistem države, prema tom Ustavu Bosna i Hercegovina je asimetrična federacija.
Sam Ustav je rađen po uzoru na američki Ustav a ima i elemente Unije, po nekim pravnicima Bosna i Hercegovina je federacija „sui generis“ , međutim iz same činjenice da u Ustavu postoji izborni šef države moglo bi se reći da se radi o republikanskom obliku vladavine ali i sam Ustav definiše Bosnu i Hercegovinu kao republiku, pre svega zbog nesuglasica nacionalnih političkih elita.
Član V 42 Ustava nam jasno ukazuje da je Bosna i Hercegovina Republika.
Jedan od najvećih nedostataka Ustava Bosne i Hercegovine je da ne postoji tužiteljistvo na državnom nivou već samo na entitetskim nivoima, Bosna i Hercegovina se Ustavom konstituisala kao složena država koja se sastoji iz jedne federacije, jedna republika te je nju teško Ustavnopravo definisati.
U svakom trenutku Ustav Bosne i Hercegovine može suspendovati visoki predstavnik.
Često se dešavalo da visoki predstavnik ima ulogu zakonodavca koji svojim odlukama nameće zakon na nivou države i entitetskim nivoima kao i ulogu ustavotvoraca gde je svojim odlukama nameteo donošenje amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine.
Visoki predstavnik nije ni na koji način odgovoran bilo koje države jer on nije organ niti jedne države pa ni Bosne i Hercegovine, njegova delovanja ne mogu da povlače odgovornost.
Međutim od 2002. godine visoki predstavnik obavljaja i funkciju specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini i predstavlja glavni faktor prisustva Evropske unije.
Postoji mišljenje da visoki predstavnik predstavlja ad-hoc diplomatsku misiju u Bosnoj i Hercegovini jer svoje delovanje dobija iznad Bosne i Hercegovine.
Predsedništvo je najviše izvršno politički organ, on se sastoji od jednog predstavnika iz reda konstruktivnih naroda Bošnjaka Srba i Hrvata, svaki član ima mandat od 8 meseci da presedava predsedništvo Bosne i Hercegovine.
Pored predstavništva Bosne i Hercegovine, postoji i veće ministara koja se nalazi na najvišem nivou vlasti i sastavljeno je od 10 članova.
Nosilac zakonodavne vlasti je parlament Bosne i Hercegovine koji se sastoji od predstavničkog doma koji ima 42 člana i doma naroda koji ima 15 članova takođe imamo i komisiju predstavničkog doma to su ustavnopravna komisija, komisija za spoljašnja poslove, trgovinu i carinu, finansije i budžet, saobraćaj, komunikacija.
Odluke u parlamentu se donose usvajanjem u oba doma parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine mandat izabranih članova paramentarne skupštine traje četiri godine.
Ostalo je da predstavnički dom ima 42 člana od kojih se dve trećine neposredno biraju sa teritorije Federacije Bosne i Hercegovine, jedna trećina sa teritorija Republike Srpske, kvorum čini većina svih članova izabranih u predstavničkom domu.
Dom naroda parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine čini 15 delegata od kojih su dve trećine, pet Bošnjaka i Hrvata delegati i Federacije Bosne i Hercegovine, jedna trećina, pet srba, delegati iz Republike Srpske.
Što se tiče izvršne vlasti, nju vrši šef države koji je kolektivni organ, sastoji se od tri člana i to od po jednog Bošnjaka, Hrvata i Srbina.
Veća ministara Bosne i Hercegovine vrše funkciju vlade, veće ima devet članova.
Predstavništvo u Bosni i Hercegovini imenuje predsednika veća ministara koji preuzima dužnost nakon što predstavnički dom parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine potvrdi njegovo imenovanja, a predsednik predlaže imena kandidata za ministra, dok ih predstavnički dom imenuje.
Sudska vlast čini Ustavni sud, visoko sudsko i tužilačko veće, sud Bosne i Hercegovine, tužilaštvo Bosne i Hercegovine i pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine.
Dejtonski sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14 decembra 1995. godine, pregovori su vođeni od 1. do 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi vojske SAD Rajt Paterson u Dejtonu, država Ohajo.
Potpisnici sporazuma bili su predsednici Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine: Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović
Rat u Bosni i Hercegovini je trajao je nepunih četiri godine.
Autor: Aleksandra Stanimirović
