Stalno mesto sastajanja je definitivno „kod konja“. Pitamo se kako bismo locirali taj isti prostor, isto mesto, da ne nosi takav, naš naziv. Znači li vama nešto ako izgovorim da sam na Trgu republike? Ni meni, verujte.
Skoru prošlost obeležila je velika buna, a ticala se upravo tog istog trga i njegovog uređenja. Kocke su se postavile, ali na pogrešnu stranu. Nije li to isto kao kad kažete da ste na pravom mestu u pogrešno vreme? I krenuo je zemljotres uzrokovan majstorskim radom koji je ubrzo i odradio sudbinu ovog velelepnog mesta postavivši kocke ponovo. Verujem da se mnogi pitate da li je ova strana sada prava ili će uskoro Trg dobiti novo naličje.
U ovo doba godine Trg republike pomalo samuje, izjeda ga problem aktuelne epidemije te iz tog razloga ne živi svoj pun kapacitet.
I bi Stambol kapija pa nestade, pojelo je savremeno doba. I posta Narodno pozorište te logično i Pozorišni trg. I bejaše tramvaji i parkiralište mnogih, umornih, vozila te postade, najzad, na sreću svih nas, ljudska prekretnica. Mesto za kojim vapi ljudska duša da se odmori, uživa, malo samuje, dosta se smeje i zbližava.
A dan danas, Knez Mihailo gleda u istom smeru, nisu mu mogli, ili nisu mu želeli ništa. Trg republike postade spomen soba svih ljubavnih priča Beograda, zaljubljenih pogleda, sastavljenih porodica, životnih prekretnica i mnogih drugih, naizgled, neobično običnih životnih događaja
.
Autor: Tamara Ristić
