Na današnji dan konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Društvo

Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu zahtevalo je formiranje zajedničkog Ustava. Izbori za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca održani su 28. novembra 1920. godine u prestonom gradu, Beogradu. Ovo je bila idealna prilika da novonastala država odmeri svoje političke snage.

Prema zvaničnoj statistici, na izborima su učestvovale dvadeset i dve stranke. Na njima je tajnim glasanjem birano 419 poslanika. Ukupno je glasalo 1.607.265 birača, što je činilo 64,79% ukupnog stanovništva. Pravo glasa imali su isključivo muškarci koji su bili stariji od 21 godine, a koji nisu oficiri, podoficiri ili vojnici. U to vreme veliki deo stanovništva nije bio pismen, pa se iz tog razloga glasalo uz pomoć kuglica.

Najveći broj glasačkih mesta dobile su Jugoslovenska demokratska stranka, čiji je predstavnik bio Ljubomir Popović – 92 poslanika, i Narodna radikalna stranka na čelu sa Nikolom Pašićem – 91 poslanik.

Na današnji dan, 12. decembar, 1920. godine održan je prvi sastanak novoformirane Skupštine. Na ovoj sednici za predsednika Skupštine izabran je Nikola Pašić. Nikola je otvorio prvu sednicu Ustavotvorne skupštine i tom prilikom izgovorio sledeće reči:

Sudbina naše buduće države i našeg naroda postavljena je u vaše ruke. Ako budemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom, mi ćemo moći naći pravi put našega napretka i razvitka, put koji će nas brzo dovesti do redova najnaprednijih naroda.

Na prvom sastanku Pašić je predložio privremeni Poslovnik, kojim je ograničio prava nove Skupštine. Pravo ustavotvorne inicijative imala je prvo Vlada Kraljevine SHS, a potom ostali poslanici. Takođe, amandmane nisu mogli podnositi pojedinci, već je bilo potrebno najmanje dvadeset poslanika. Ovi predlozi naišli su na negodovanje od strane poslanika. Na sledećem sastanku veći deo njih izrazio je želju za ukidanjem ovog Poslovnika.

Do konačnog formiranja Ustava u Skupštini je ostalo 258 poslanika. Prvi ustav zajedničke države, stvorene 1. decembra 1918. godine, formiran je na Vidovdan 1921. godine, pa je zbog toga javnosti poznat pod nazivom Vidovdanski ustav. Ovim ustavom država Srba, Hrvata i Slovenaca postala je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Njime su svi građani imali podjednaka prava. Ostao je u upotrebi do uvođenja diktature, 6. januara 1929. godine.

Autor: Jelena Ćetković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *