Isidora Bjelica rođena je na današnji dan 1967. godine u Sarajevu. Ostvarila se kao književnica i TV voditeljka. Ostaće upamćena po svom vedrom duhu, transparentnom mišljenju, drugačijem izgledu, a posebno po jednom nezaobilaznom detalju koji je krasio svako njeno javno pojavljivanje, a to je šešir. Šeširi su za ovu književnicu predstavljali više od materijalnog komada, ona ih je koristila kao još jedno sredstvo kojim će iskazati svoj stav ili raspoloženje. Iz prevelike ljubavi šešire je i kreirala i na više od 10 modnih revija pokupila mnoge simpatije i internacionalne nagrade.
Isidora Bjelica diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (odsek dramaturgija). Na istom fakultetu je i magistrirala sa tezom „Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije“.
Televizijsku karijeru je započela kao voditeljka i autorka nekoliko emisija na BK i BN televiziji, kao i televiziji Metropolis, da bi se zatim posvetila svojoj najvećoj ljubavi – pisanju. Zahvaljujući talentu i trudu ostavila je iza sebe više od 60 naslova od koji je oko 15 pod pseudonimom.
Vrlo često je u svojim knjigama kroz likove progovarala o bolesti koja ju je mučila godinama i tako širila svest i bodrila ljude koji prolaze kroz isto. Većina njenih knjiga su bestseleri koji su doživeli i po deset, pa čak i petnaest izdanja. Romani, kao i ostala književna dela, poneli su mnoge nagrade, a najveće priznanje ogleda se u tome da su prevođeni i čitani na engleskom, ruskom, slovenačkom, španskom i makedonskom jeziku
Isidora je pisala i filmske kritike i kolumne za mnoge časopise u bivšoj Jugoslaviji, a najduže u Kuriru gde je svoju Kolumnu pisala od 2003. do 2007.
Kako je bila poznata po svojoj velikoj ljubavi ka putovanjima i upoznavanju različitih kultura ova književnica oprobala se i u pisanju putopisa i feljtona za „Profil i Damu“.
Svestrana umetnica nije se zadržala samo tu, „daske koje život znače“ su za nju predstavljale posebnu ljubav, tako da se oprobala i kao pozorišni pisac i to jako uspešno. Drama „Sarajka u Beogradu“ bila je dugi niz godina omiljena među pozorišnom publikom, a ništa manje pažnje nisu privukle ni „Ozloglašena“, „Tako je govorio Broz“, „Psovači“,…
- godine Isidora je oduševila i filmsku publiku potpisavši svoj rediteljski debi – nezavisni film „Dorćol – Menhetn“.
Kada se ovako na jednom mestu pobroje sve ljubavi i svi talenti ove umetnice možemo samo da se složimo sa činjenicom da je Isidora Bjelica ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.
Napustila nas je ove godine, 5. avgusta, posle duge i teške bolesti, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na novom groblju u Beogradu.
Prisetimo se jedne od životnih istina koju je izrekla u svom romanu „Miris neba“: „Kada ležite na samrtnom odru i čekate svoj kraj, život drugih ljudi protiče pored vas kao brza rijeka. Svi negde jure uvjereni da imaju vremena, a vi ste kao mali nasip oko kojeg se sve sliva i koji će svakog trena biti potopljen. Vole vas, žao im je, ali rijeka prosto vuče i oni odlaze put svojih iluzija i poslova, strasti i želja, sigurni da se smrt dešava uvijek nekom drugom.“
Autor: Ljupka Cvijić
