U Zakonu o parničnom postupku normirano je da stranka koja u celini izgubi parnicu mora protivnoj stranici da nadoknadi troškove.
Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka, oni obuhvataju i nagradu za rad advokata kao i za rad drugih lica kao što su veštaci i sudski tumači.
U slučaju da stranka delimično uspe u parnici sud može odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove.
Dakle opste je pravilo da stranke snose troškove postupka srazmerno uspehu u sporu.
Međutim imamo i one postupke kada je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Međutim imamo institut za oslobođenje od plaćanja troškova koji je takođe uređen Zakonom o parničnom postupku to je tzv besplatna pravna pomoć koja garantuje svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć.
A to znači da sud može osloboditi stranku od plaćanja troškova postupka što obuhvata i oslobođenje od plaćanja takse i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka i sudskih oglasa.
Da bi sud doneo takvu odluku on uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koja stranka izdržava kao i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.
Besplatna pravna pomoć obuhvata pružanje pravnih saveta, sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbranu.
Pružanje pravnog saveta podrazumeva detaljno objašnjenje o načinu i mogućnosti rešavanja konkretne pravne stvari pred sudom i drugim državnim organom dok sastavljanje podnesaka predstavlja izradu pismena kojim se pokreće postupak pred sudom ili drugim državnim organom, a zastupanje svaka pravna radnja koju na osnovu ovlašćenja za zastupanje punomoćnik preduzima u ime i za račun korisnika besplatne pravne pomoći u postupku pred sudom ili drugim državama organom.
Odbrana je zastupanje osumnjičenog okrivljenog ili optuženog u predistražnom istražnom i krivičnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršeno krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana.
Besplatna pravna pomoć može se pružiti državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji kao i svakom drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ako ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak ili ako ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ali zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunjava uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.
Besplatna pravna pomoć nije dozvoljena u privrednim sporovima, u postupku registracije pravnih lica, u postupku kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri troškova postupka, zatim u postupku koji se vodi radi naknade štete za povredu časti i ugleda kao i u postupku pred prekršajnim sudom ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora.
Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem u skladu sa zakonom, može se podneti preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi s tim što mora da se priloži i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupnika odnosno punomoćje.
Zahtev se podnosi organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda koji je nadležan prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili prema mestu pružanje besplatne pravne pomoći.
Na ovaj zahtev taksa se ne plaća.
Zahtev treba da sadrži lično ime, prebivalište ili boravište podnosioca kao i broj telefona, zatim opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu ako podnosilac zahteva istim raspolaže.
O zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći odlučuje lice u organu uprave koji ima dozvolu i njegov rad nadzire ministarstvo.
Pružalac besplatne pravne pomoći je diplomirani pravnik koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i potvrdu o uspešno završnoj obuci za primenu ovog zakona.
Sam postupak o odobravanju besplatne pravne pomoći je hitan i organ uprave mora da donese rešenje u roku od tri dana, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju onda u roku od 8 dana od dana kada mu je ona dostavljena.
Ako organ uprave ne donese rešenje u ovom roku smatra se da je zahtev odbijen, rešenje o odbijanju zahteva mora da bude obrazloženo i protiv ovog rešenja može se podneti žalba mistarstvu i to u roku od osam dana od dana prijema rešenja odnosno tri dana od isteka roka posle kojeg se smatra da je zahtev odbijen.
O žalbi ministarstvo mora da odluči u roku od 15 dana od prijema iste i rešenje o žalbi je konačno upravnom postupku.
Autor: Aleksandra Stanimirović
