Bio je predsednik vlade dve decenije, oblikovao modernu srpsku politiku a poštovali su ga i neistomišljenici.
Nikola Pašić je bio srpski političar, predsednik vlade preko dvadeset godina, predsednik Narodne skupštine, gradonačelnik Beograda, osnivač Narodne radikalne stranke, diplomata. Bio je jedan od uticajnijih i kontroverznijih ljudi toga vremena. Uticao je na formiranje politike koja je sadržala elemente tradicionalnog i modernog. Uvek obavešeten, mudar, staložen ali i uporan u svojim odlukama i načinu na koji vodi politiku zemlje. Uživao je poštovanje od svojih pristalica ali i od svojih neistomišljenika i neprijatelja.
Rođen je 19. decembra 1845. godine u Zaječaru, odrastao u siromašnoj porodici ali ga to nije omelo da u istoriji naše zemlje ostane upamćen kao neko ko je za sobom ostavio mnogo. U školu je krenuo tek sa jedanaest godina, gimnaziju je završio u 21. godini a studije tehničkih nauka, koje je započeo u Beogradu, nastavio je u Švajcarskoj. On je diplomirao, magistrirao i doktorirao na radikalskim idejama. U Cirihu se zbližio sa Svetozarom Markovićem te se približio i idejama ruskog socijalizma.
Tokom političke karijere promenio je nekoliko ideoloških pravaca kojima je bio blizak, od socijalizma, preko demokratije do konzervatizma. Njegova karijera bila je ispunjena usponima i padovima, dobrim i lošim procenama, ali je neminovno ostavio trag na političkoj sceni Srbije, odnosno Kraljevine SHS. Vršio je funkciju predsednika vlade, a u periodu vladavine tri kralja uspeo je da sastavi čak dvadesetak vlada. Na istoj poziciji je bio tokom Velikog rata.
Nikola Pašić je osnovao Narodnu radikalnu stranku 1881. godine, koja je bila prva moderna srpska stranka. Bio je suprotstavljen vladavini dinastije Obrenovića protiv kojih podiže Timočku bunu. Ishod bune primorao je Pašića da pobegne u Bugarsku na narednih nekoliko godina. On se vraća, nakon abdikcije kralja Milana Obrenoviča, i buduće godine obeležiće njegova uloga predsednika vlade, ministra inostranih poslova i diplomate. Svoje umeće pokazao je i u carinskom ratu sa Austrougarskom kada je izbegao ekonomsku blokadu. Bio je inicijator Balkanskih ratova, tokom 1912. i 1913. godine, kojim se površina teritorije Srbije udvostručila. Ono što je za života uradio, uticaće na budućnost političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog života Srbije.
Preminuo je na današnji dan, 10. decembra 1926. godine u Beogradu, od posledica moždanog udara, u osamdeset prvoj godini života.
Autor: Ana Damnjanović
