Ko je bio Alfred Nobel? I zbog čeka se dele najprestižnije nagrade po njegovom imenu?

Društvo

Alfred Bernhard Nobel rođen je 21. Oktobra 1833. Godine u Stockholmu. Bio je hemičar, inovator, dramski pisac I donator.

Alfred Nobel je sa familijom preselio iz rodnog Stockholma u Sankt Peterburg 1842. godine nakon što je očeva radionica bankrotirala. U to vreme familija je bila na rubu siromaštva, a mladi Alfred je radio kao prodavac šibica na ulici. 1859. familija se vraća u Švedsku gde Alfred počinje studirati eksplozive, posebno nitroglicerin, eksplozivni element koga je otkrio Ascanio Sobrero 1847. U toku tih studija desilo se nekoliko eksplozija u laboratoriji, a jedna od njih je usmrtila Alfredovog mlađeg brata Emila 1864.godine. Na osnovama nitroglicerina Nobel je izumeo i patentirao dinamit 1867. godine.

Alfred Nobel je takođe bio dramski pisac. Napisao je dvojezičnu dramu Nemesis, baziranu na stvarnom događaju. Glavni lik drame, Beatrice Cenci je stvarna osoba, osuđena na smrt i pogubljena 11.septembra 1599 u Rimu. Nobelova knjiga daje njegovo viđenje događaja koji su prethodili toj kazni. Drama Nemesis je prvi put objavljena 1896. u Parizu, malo pre Nobelove smrti.

Ljudi ga bolje poznaju po Nobelovoj nagradi.

Nobelova nagrada se dodeljuje svake godine pojedincima ili grupama čiji su uspesi izvanredni. To uključuje izvanredna istraživanja, nove tehnike i tehnologije ili veliki doprinos društvu.

Nobel je bio zaprepašten i šokiran načinom na koji je svijet upotrebljavao njegov izum – dinamit i u toj činjenici leži razlog njegove odluke da se nagrade dodjeljuju onima koji svojim sposobnostima najviše doprinose čovečanstvu.

Prva svečanost dodele Nobelovih nagrada za književnost, fiziku, hemiju i medicinu je održana na Kraljevskoj Muzičkoj Akademiji u Stockholmu, 1901. godine. Od 1902. godine nagrade formalno dodeljuje kralj Švedske. Kralj Oscar II. nije u početku bio zadovoljan činjenicom da se nagrade dodeljuju strancima, ali svoje je mišljenje promenio nakon što je shvatio da dodela Nobela u Švedskoj predstavlja dobru ‘reklamu’ za samu Kraljevinu.

Nagrade se dodeljuju jednom godišnje na svečanosti koji se održava  10. decembra – dana kada je preminuo Alfred Nobel. Ali, imena dobitnika (laureata) nagrada se  objavljuju već u septembru. Dužnost objave imaju različite ustanove povezane sa Švedskom Akademijom.

Po svojoj prirodi, Nobelova je nagrada finansijski utemeljena. Iznos je nešto veći od 1 miliona eura. Ideja koja je opravdavala dodjelu nagrade bila je u smislu da se s dobijenim finansijskim sredstvima nastave istraživanja i razvoj. Ali, realnost je nešto drugačija… Mnogi su dobitnici nagrade po njenom primanju već bili u penziji, a nekima taj novac baš i nije poslužio za dalja istraživanja. Nobelova nagrada je najprestižnija nagrada koju može dobiti ljudsko biće!

Luiz Glik, američka pesnikinja jevrejskog porekla, osim Nobela, koji joj je dodeljen u četvrtak, dobitnica je i drugih značajnih nagrada, poput Pulicerove i Penove nagrade, za knjigu „Divlja perunika“, odnosno za zbirku eseja „Dokazi i teorije.“

Trojica naučnika koji su identifikovali i okarakterisali virus odgovoran za brojne slučajeve hepatitisa i bolesti jetre – hepatitis C – dobitnici su Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 2020. godinu.

Najprestižnije naučno priznanje ove godine podelili su fizičar Rodžer Penrouz, koji je teorijski pokazao kako se crne rupe mogu formirati u svemiru, kao i astronomi Rajnhard Gencel i Andrea Gez, koji su otkrili supermasivnu crnu rupu u središtu Mlečnog puta.

Francuskinja Emanuel Šarpantje i Amerikanka Dženifer Daudna ovogodišnje su dobitnice Nobelove nagrade za hemiju, a nagrađen je njihov rad na razvoju metode modifikovanja genoma, što je tehnika poznata kao CRISPR, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u sredu.

Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da je nagradu dodelila Polu R. Milgromu i Robertu B. Vilsonu, „za unapređenje teorije o aukcijama i otkrića novog formata aukcija“.

Svetski program za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog napora u borbu protiv gladi.

Autor: Jelena Ribarov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *