Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan posvećen Svetom Alimpiju Stolpniku poznat kao Alimpijevdan.
Običaj proslavljanja krsne slave, krsnog imena, poznat je srpski narodno-crkveni običaj, porodični praznik kada se ukućani okupljaju sa svojim najbližima i najvoljenijima da odaju počast određenom hrišćanskom svetitelju.
Krsna slava u vreme pandemije
Kako je ova godina po svemu posebna već smo se uverili da će se i slave obeležavati nešto drugačije nego prethodnih godina. Zapravo, razlika bi trebalo da se ogleda samo u broju ljudi koji će doći u vaš dom. Slavski kolač, koljivo, vino, osveštavanje Hristovog tela i krvi, mnogo ljubavi, poštovanja, oproštanja i drugih hrišćanskih osećanja ostaju okosnica ovog običaja koji srpski narod izdvaja i identifikuje.
Zašto Stolpnik?
Ovaj svetitelj rođen je oko 522. godine u Hadrijanopolju. Od prvih dana svog života bio je okrenut crkvi i Bogu. Asketski život je odabrao kao svoj poziv. Shodno tome posebno ga je privlačilo osamljivanje koje ga je odvelo do jednog napuštenog grčkog groblja koje je u narodu bilo poznato po demonskim priviđenjima.
Prema predanjima svetitelj je ovde proveo 53 godine na jednom stubu (stolpu) i tako je dobio drugi deo imena po kojem je postao poznat u narodu. Svojim postupcima je prvenstveno izazvao čuđenje i podsmeh kod ljudi, da bi kasnije ti isti počeli da mu dolaze i traže utehu i pomoć zahvaljujući njegovim isceliteljskim moćima.
Pored tog stuba podignuta je crkva, a kasnije i dva manastira, muški i ženski.
Ustanovio je tipike u tim manastirima i pokazivao je ljudima sa svog stuba put ka spasenju.
Po predanjima ovaj svetac je živeo 118 godina, a njegova lobanja se nalazi u riznici svetogorskog manastira Kutlumuš.
Krsna slava posvećena ovom svetitelju zauzima danas 15. mesto po brojnosti domova koji baš nju proslavljaju, a najviše tih domova je u Podrinju.
Narodna verovanja i običaji
Običaji ove krsne slave su isti kao i u obeležavanju dana ostalih svetitelja s tim što postoje neka određena verovanja koja su se stvorila u narodu tokom godina.
Naime, ime ovog svetitelja vezuje se pre svega za zdravlje. Veruje se da je imao isceliteljske moći, da je narod spasao od kuge i gube. Iz tog razloga se na današnji dan odlazi u crkvu u ranim jutarnjim časovima da bi se pomolilo za zdravlje, svoje i svojih bližnjih, za narednu godinu.
Pored zdravlja, veruje se da je ovo sveto ime i zaštitinik stoke, pa se na današnji dan ne preporučuje uprega iste.
Autor: Ljupka Cvijić
