Droga je supstanca koja menja stanje svesti, raspoloženja i ponašanja, njihovo ponovljeno uzimanje može dovesti do zavisnosti.
Bolesti koje izaziva upotreba opijuma je akutna intoksikacija odnosno trovanje, to je prolazno stanje koja se javlja unošenjem psihoaktivnih supstanci posledice su da dovodi do promene psihičkog funkcionisanja sa promenom stanja svesti, pojačane budnost ili pospanost , zavisno od toga Ko je drugo u pitanju izmenjen misaoni tok a ponekad i halucinacije.
Može doći do euforije, napada panike i straha kod marihuane na primer
Ove promene vremenski traju različito sve u vezi s tim koje su supstance unete, na primer kod heroina traje do 8:00 h a kod marihuane od 3 h do 5 h međutim ako se uzme prekomerna doza supstance može da dovede do smrtnog ishoda.
Psihoaktivne supstance mogu dovesti do ostecenja fizičkog zdravlja, na primer hepatitis kod unošenja droge nesterilnim špricevima ili psihičkog na primer depresivna stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola.
Takođe postoji fizički i psihička zavisnost, do psihičke i fizičke zavisnosti dovodi alkohol sedativi i opijati dok ostale droge uglavnom dovode to stanja psihička zavisnost.
U zavisnosti kako deluju na mozak, psihoaktivne supstance mogu da se svrstaju u depresore stimulanse i halucinogene.
Depresori deluju na mozak tako da dovode do stanja pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, osećaj smirenosti, snižava aktivnost vitalnih centara za rad i disanje. Tu spadaju alkohol, sedativi i opijati.
U stimulanse ubrajamo kokain, krek, ekstaza, kanabis koje daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, odsustvo straha i ubrzavaju rad srca i podižu krvni pritisak.
Halucinogeni – meskalin, pejoti i različiti sintetički proizvodi dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjen osećaj za vreme, prostor kao i promenjen doživljaj sebe i okoline.
Država Egipat, Japan, Filipini, Saudijska Arabija, Tajland, Ukrajina, Južna Koreja imaju najstrožije zakone po ovom pitanju, u ovim zemljama posedovanje čak i malene količine može značiti doživotni zatvor.
Nasuprot tome Južnoafrička Republika, Gruzija, Holandija, Španija, Slovenija, Peru, Luksemburg pa čak i neki delovi Indije su izbršili dekriminalizaciju marihuane u lične svrhe.
U Australiji se posedovanje marihuane kažnjava samo novčanom kaznom, u Belgiji je legalno posedovanje do 5g grama bez konzumiranja u javnosti, Čile – legalno je posedovanje do 5g grama ali konzumiranje kod kuće, ilegalno je kupovati i prodavati.
Kolumbiji je dozvoljeno posedovanje do 20g.
U Nemačkoj nema krivičnog gonjenja već samo konfiskovanje dok je Severnoj Koreji i Urugvaju legalno u potpunosti.
Kada govorimo o državama SAD-a legalno je u Koloradu i Vašingtonu a od 2015. godine i u Aljasci i Oregonu.
Zakonodavstvo u Srbiji ne prihvata medicinska saznanja koja su prihvaćena u velikom broju zemalja.
U Americi je predstavnički dom usvojio Zakon o dekriminalizacija kanabisa na nacionalnom nivou.
Zakon predviđa mere za brisanje savezne kaznene evidencije optuženih ili osuđenih za nenasilna krivična dela povezana sa kanabisom i omogućavanje vlasnicima firme koje posluju sa kanabisom lakši pristup grantovima ili zajmovima.
Takođe predviđeno je i oporezivanje maloprodaje kanabisa i stvaranje poverilačkog fonda za reinvestiranje i u obuku za posao i druge inicijative za crnačke zajednice oštećena ratom protiv droge.
Novoizabrani predsednik Džo Bajden izrazio je želju da ukine saveznu zabranu dekriminalizacije.
U junu 2018. godine oko zgrade japanskog parlamenta u Tokiju pronađeni su zasadi kanabisa. Japanska politika je prema drogama izuzetno stroga i ovo je dosta uzdrmalo Japan kao državu sa takvom tendencijom prema opijatima.
Četiri biljke su se našle oko firme kada ih je otkrio posetilac međutim još nije jasno kako su tu dospele. Postoje pretpostavke da je seme kanabisa naneo vetar il ispustila ptica.
Nakon što je slučaj prijavljen došla su dva stručnjaka i procenila da biljke izgledaju stare dva meseca.
Autor:Aleksandra Stanimirović
