Svaki iskaz je istinit ili neistinit, i ne može biti oboje. Logičke greške se najčešće, namerno, koriste u političke, religijske i marketinške svrhe, ali i u svakodnevnom govoru za manipulaciju ljudima. Da bismo imali ispravno rasuđivanje, potrebno je da svaku informaciju filtriramo kroz dozu skepticizma, kako ne bismo upali u zamke logičkih grešaka, te nam se neistina učinila istinom. Od naše sposobnosti da napravimo ovu distinkciju, zavisi i način života koji ćemo voditi. Zbog toga je jako važno razlikovati utemeljene od neutemeljenih zaključaka.
Neke od najčešćih logičkih grešaka sa kojima se možemo svakodnevno susresti su:
- Ad hominem (argument protiv osobe)
Argument u kome se ne napada tvrdnja neke osobe, već njena ličnost. Ovaj oblik napada često je ciničan ili sadrži nameru da uvredi sagovornika.
Marko je loš đak i ne voli da ide u bioskop, dakle on je loša osoba.
Postoji i posebna vrsta ad hominem argumenta, tzv. trovanje bunara. Bazira se na pokušaju blaćenja nečijeg stava pre nego li je on iznesen. Trovanje bunara je jako zastupljeno na političkoj sceni.
Pre nego uzmete Markov predlog u obzir, znajte da je on rasista.
- Ad populum (pozivanje na većinu)
Argument pozivanja na većinu predstavlja argumentaciju koja se bazira na tome da većina ljudi veruje u nešto, pa je samim tim i istinito.
Većina ljudi veruje u život nakon smrti – život posle smrti postoji.
- Ignorisanje problema
Kod ove greške argumentacija nema nikakve veze sa postavljenim pitanjem ili definisanom temom, iako ona sama po sebi može biti istinita.
Mama: Hajde da jedemo?
Ana: Ne mogu, napolju je hladno.
- Crvena haringa
Argument poznat kao skretanje s teme. On ima ulogu da obmane sagovornika ili mu odvrati pažnju od glavne teme ili argumenta. Ovu vrstu argumentacije primenjuju osobe koje u samoodbrani hoće da zaklone svoje neosnovane i uglavnom besmislene stavove od bilo kakve neprijatne kritike.
Devojka: Sigurna sam da si me prevario.
Dečko: Kako možeš da pomisliš tako nešto? Sinoć sam te vodio na večeru!
- Anegdotalni dokaz
Pretpostavka da će nešto uvek funkcionisati isto, samo zato što je jednom funkcionisalo. U ovom argumentu neprovereno i nepotvrđeno iskustvo (anegdota) koristi se kao dokaz za tvrdnju.
Moj brat je polomio nogu, ali nakon previjanja kuvanom koprivom, kost mu je zarasla.
Uočavanje logičkih grešaka ima veliki značaj jer njime sprečavamo druge u nameri da nas prevare (namerno ili nenamerno). Takođe, znajući kako one funkcionišu, preduprećemo sebe da ih ne koristimo i ne obmanjujemo druge ljude, ali ni sami sebe.
Autor: Kristina Bondžulić
