Treba li razgovarati sa strancima?

Društvo

Verovatno ste se, dok obavljate svakodnevne poslove, susreli sa mnoštvom osoba koje ne poznajete, a možda i porazgovarali sa njima. To nije nešto što radimo, kao od šale, već nam stvara neku vrstu nelagode, ali verovali vi to ili ne, studije su pokazale da razgovor sa ljudima koje ne poznajemo može zapravo biti od koristi za naše mentalno i fizičko zdravlje.

Tokom 2020. godine, ljudi su se sve manje i manje družili, zatvarali vrata jedni drugima i odbijali pozive na proslave i događaje. Naučili su da se drže na odstojanju od ljudi koji ne predstavljaju njihovu zonu udobnosti, odnosno pored kojih se ne osećaju sigurno. Sve manje i manje kontakata vršimo sa osobama koje ne poznajemo, a sa druge strane, osećaj nelagode, straha i usamljenosti naglo raste, posebno među najugroženijima u društvu.

Treba se fokusirati na starije i na decu kojima smo jedini prijatelji mi. Naravno, to ne mora uvek da znači fizički kontakt, već možemo povećati broj poziva, upitati da li im treba neko sa kim bi porazgovarali, pa im čak i pomoći oko nekih osnovnih obaveza. Čovek kao biće koje je odraslo u socijalizovanom svetu, teško prihvata da ostane bez socijalizacije.

Setimo se samo života pre pandemije, većina bi se našla sa mnoštvom ljudi, bilo to na poslu, a kasnije u kafiću dok ispijamo kafu ili na času na nekom od univerziteta. Dakle mi smo morali da se krećemo i komuniciramo sa ljudima hteli mi to ili ne. Sada, pola našeg lica prekriveno je maskom, većinu reakcija ne možemo da vidimo, a profesori pričaju u prazno, nadajući se da ih svaki student pomno prati. Nije lako, dok čestitamo rođendane i važne datume preko kamere i dok se prvacima peva „Danas nam je divan dan“, bez toplog zagrljaja i osmeha vršnjaka. Zima nikad nije bliža, a nama je rečeno da sedimo kod kuće, ne izlazimo nigde i zatvorimo vrata za sve one koje poznajemo.

Međutim, jedno od istraživanja pokazalo je da učesnici osećaju sigurnost, empatiju i veće poverenje u nepoznate ljude. To nam stvara osećaj zajedništva, što je prouzrokovano zajedničkim iskustvom – pandemijom.

Ako želimo da izbegnemo koliko–toliko mentalnu i fizičku krizu koja nas je snašla i verovatno će se nastaviti i kada pandemija prođe, ne prolazi sve u tren oka, moramo da nađemo način da se ponovo družimo sa ljudima, makar to bila šala, sarkazam ili ironija dok nestrpljivo čekamo u nekom od najdužih redova u istoriji. Ipak to radimo za sebe i zarad društva u kojem živimo.

Autor: Milica Stanković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *