More šuma

Društvo

Šumu Aokigaharu prati mračna reputacija još od 19. veka kada se praktikovao običaj da se stariji članovi porodice kada postanu teret svojim najbližima bivaju ostavljeni na zabačenim mestima šume gde umiru postepeno i užasnom smrću izgladnjivanja.

Šuma se nalazi severozapadno od planine Fuji, koja se nalazi u Japanu, i prostire se 13,5 kvadratnih milja, to je šuma koja ima toliko gusto lišće da je poznata kao „More drveća“.

Posetioci ovog mesta nazvali su je  „šuma samoubica“ jer se najveći broj samoubistava odigrava upravo ovde.

Statistički podaci o stopi samoubistva  variraju delimično  zbog toga što je šuma toliko bujna, pa neki leševi mogao ostati neotkriveni godinama ili bi mogli zauvek biti izgubljeni, međutim utvrđeno je da na godišnjem nivou se pronađe čak oko 100 leševa.

U Japanu samoucinjena  smrt ne nosi istu stigmu kao i kod drugih naroda, za samoubistvo još od  japanske feudalne ere smatra se da je ono časno i to je ostavlo trag i ako praksa više to ne smatra.

Međutim jedna od uticajnih stvari koje utiče na samoubistvo u Japanu je globalna finansijska kriza iz 2008 godine što je rezultiralo sa 2.645 zabeleženih samoubistava, dok je u januaru 2009 godine za 15% više.

Japanska Vlada je zbog visoke stope samoubistva donela akcioni plan čiji je cilj smanjenje takvih stopa. Što je za rad sprovođenje ovih mera uključivalo  da se postave sigurnosne kamere na ulazu u šumi samoubica i sve veće patrole savetnici za samoubistvo, a policija je postavila različite natpise koji su nosili poruku: „dobro razmislite o svojoj deci porodici“ i „Vaš život je dragocen dar vaših roditelja“.

Ova šuma nije mesto za lagane šetnje Iz razloga što se drveće organski uvrće i okreće koreni, se uvijaju preko šumskog dna a zbog svog položaja u podnožju planine tlo naravno kamenito i perforirano sa stotinama pećina.

Planinari, turisti koji šetaju kroz Aokigaharu,  koriste plastičnu traku za obeležavanje svojih staza kako bi izbegli da se izgube.

Pre tri decenije japanski psihijatar koji intervjuise one prezive samoubice Aokigahare napisao je da je ključni razlog taj što su verovali da će uspeti da umru uspešno i da ne budu primećeni.

Šuma izaziva osećaj izolacije jedan od posetioca je izjavio da dah zvuči poput najačeg krika jer postoji toliko odsustvo zvuka, ova šuma je nazvana i „provalijom praznine“.

Kod mora drveta jedna najpopularnijih metoda samoubistva je vešanje.

Japanski pisac Seicho Matsumoto 1960. godine objavio je tragičan roman  u kojem opisuje da se slomljeni ljubavnik povlači u more drveća da bi okončao svoj život, ova knjiga je pokazala itekako zlokoban uticaj na japansku kulturu, ova knjiga je uglavnom bila nešto što je kod većine lesava pronađeno.

U Japanu postoje godišnji poduhvati od strane dobrovoljaca i policajaca ali ne da bi spasile ljude već da bi njihove ostatke vratili u civilizaciju i pravilno sahranili.

Kampovanje dozvoljeno ali samo za one posetioce koji sa sobom ponesu šator, jer se veruje da oni nisu odlučni u pokušaju samoubistva, međutim ljudi u preventivnoj patroli obavljaju razgovor sa njima moleći ih da napuste šumu.

Suicidnim šumama su strane usluge mobilnih telefona, GPS sistema pa čak i kompasi što je nemoguće pozvati pomoć.

Lokalno stanovništvo jadikuje da je ovo prirodno čudo poznato pre svega po svojoj smrtonosnoj privlačnosti ipak turisti mogu da uživaju u prekrasnim pogledima na planinu Fuji i da posete znamenitosti poput prepoznatljive visoravni Lave zatim 300-godišnjeg drveća i ledene pećine Narusava.

Ovu šumu prati mračna reputacija još od 19. veka kada se praktikovao običaj da se stariji članovi porodice kada postanu teret svojim najbližima bivaju ostavljeni na zabačenim mestima šume gde umiru postepeno i užasnom smrću izgladnjivanja.

Autor: Aleksandra Stanimirović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *