Odlazak kod psihologa kod nas i dalje predstavlja tabu temu. Uzrok toga su predrasude da kod psihologa ide neko ko je „lud“, bolestan. Čak se dešava da osoba bude prozvana da je razlog njenog obraćanja za pomoć moda ili da nije dovoljno snažna da se nosi sa svojim problemima. Zbog takve kolektivne svesti, mnogi kojima je pomoć potrebna, u sebi gomilaju stres i frustracije, upravo iz straha šta sa sobom nosi konsultovanje sa stručnjakom.
Znaci koji ukazuju da nam je potrebna stručna pomoć su mnogobrojni, a među najčešće spadaju preterano intenzivna osećanja, trauma koja nam se stalno vraća u misli, loš imunitet i glavobolje koje se ne mogu objasniti, manjak volje za obavljanje različitih aktivnosti, neproduktivnost na poslu, podložnost porocima itd.
Iako je rad na sebi bitan faktor u formiranju osobe, postoje situacije kada nismo sebi dovoljni. Najbolje što možemo uraditi za sebe i druge, jeste potraga za stručnom pomoći. Oslanjanje na ustaljeno „vreme leči sve“ je pogrešan izbor, jer nas može dovesti u situaciju da potisnemo negativna osećanja, što će se odraziti na fizičko ili mentalno zdravlje. Takođe, mnogi emotivni odnosi mogu biti narušeni ili dovedeni u krizu (partnerski, prijateljski, porodični) zbog odlaganja ili ustručavanja od potrage za pomoć.
Još jedna ustaljena predrasuda jeste da će psiholog momentalno prepisati antidepresive, na koje se lako možete „navući“. Antidepresivi se koriste kako bi pomogli u podizanju stepena tolerancije i suočavanju sa problemima, ne da se poroblemi gomilaju i zatrpavaju.
Poseta psihologu je jako važna za duševni mir i produktivan život. Obraćanje psihologu nije sramota – to je najbolje što možete učiniti za sebe i druge. Fizičko zdravlje i celokupan život u direktnoj je vezi sa stanjem uma, zato emotivni disbalans ne treba shvatati olako, već pronaći uzrok i otkloniti ga. Uvek se trudite da budete najbolja verzija sebe, a predrasude su tu da se zanemare.
Autor: Kristina Bondžulić
