Preveliki stres povodom širenja zaraženih i večnog straha od zaraze može veoma uticati na to šta će se u budućnosti dešavati. Ovakva vrsta neizvesnosti negativno utiče na mentalno zdravlje. Studije su pokazale snažnu vezu između anksioznosti i neizvesne budućnosti, odnosno strepnje i da je takva vrsta neizvesnosti jedna od uzroka depresije.
Naučnici ističu da smo veoma posebni jer možemo da razmišljamo, još više nam znači sposobnost da razmišljamo o budućnosti. Jedina smo jedinka na planeti zemlji koja potroši toliko snage i energije za planiranje. Ono što je veoma važno jeste da iako ponekad previše razmišljamo, moramo planirati kako bismo mislili pozitivno i da ne bismo doživeli napad stresa koji će nas potpuno razoriti.
Planiranje može biti jedan od oblika suočavanja sa trenutnom situacijom. Time što planiramo priznajemo da će budućnosti biti i da ćemo, kada sve prođe, ponovo moći da radimo šta želimo i na način na koji mi želimo. Čak i pravljenje spiska sa obavezama je samo po sebi umirujuće.
Planiranje može pomoći da suzbijemo anksioznost izazvanu unutrašnjim nemirima. Ovo možemo uporediti sa pojmom „teorija kognitivnog opterećenja“, koji prvi put nastaje krajem 1960-ih. Što bi značilo da je ljudski mozak sposoban da obradi ograničenu količinu informacija u bilo kom trenutku.
U proseku, kada bismo od ljudi tražili da ispišu svoje trenutne ciljeve i obaveze, postoji oko 15 različitih stvari o kojima ljudi neprestano razmišljaju i kojima se bave u nekom vremenskom trenutku. Možda vam ovaj broj zvuči neverovatno, ali ljudsko telo ne radi po tom principu. Većinu prioriteta će staviti pod „svesno“, a ono što nam je manje važno biće „nesvesno“. Baš zbog toga dobar deo naših obaveza i zadataka se odvija u našoj podsvesti.
Neke misli koje nas „more“ i koje nam zadaju glavobolju, pa odlučimo da ih ne rešimo, mogu da nas preplave, što dovodi do povećane anksioznosti i izaziva negativne misli. Međutim, prema nekim istraživanjima, uočena je tesna veza između postizanja cilja i planiranja, odnosno imali su isti efekat na nas.
Nauka, kojoj je prevashodno bitno da budemo srećni i zadovoljni našim životima u svakom trenutku, kaže da treba da nastavimo da planiramo stvari, čak i ako se one možda neće dogoditi.
Autor: Milica Stanković
