Nagla promena temperature u prethodnih par dana iznenadila je i nas koji smo svoje ormane pripremili za decembar. Zamislite kako je tek ova hladnoća zatekla nespremne životinje, koje nisu pronašle sklonište. Na pomen humanog dela, ljudima prvo padne na pamet donacija, velika novcana uplata ili pak vredne materijalne stvari. Ali biti human ne zahteva ništa što već ne posedujemo, šta više, sve ono što nam nije potrebno nekome može predstavljati bogatstvo.
U centru Zemuna, kraj same autobuske stanice, nalazi se jedna kutija. U toj kutiji ušuškano drema pas po imenu Pirga. Ta improvizovana kućica liči na topli dom, u kome se Pirga oseca bezbedno i srećno. Pitali smo radnike Vip-a kako je pas dobio svoju kućicu, jer se njen zadnji deo naslanja na ovu radnju. Po rečima zaposlenih, kućicu je napravila jedna žena iz obljižnje zgrade, a u želji da je zaštiti, napisala je obimnu poruku koja stoji zalepljena na “krovu”. Deo ove poruke glasi: “Zima je, hladno mi je. Ova kućica je sve što imam.”
Pirga u svom improvizovanom domu
Ovih par reči, osim što bi trebalo da zaštiti psa i njegov dom od potencijalnog premeštanja ili bilo kakvog uznemiravanja, trebalo bi da nas motiviše da razmislimo koliko života bi spasile i usrećile stvari koje olako odstranjujemo u kontejner. Svako od nas je bar nekad bacio kutiju. Koliko života su te kutije mogle sačuvati?
Autor: Kristina Bondžulić
