Čovek u životu voli mnogo, a malo šta obožava. Obožavanje koje je zajedničko mnogima jesu upravo slatkiši i ako negde važi pravilo „ne mogu sa tobom, ne mogu ni bez tebe“, to je onda ovde, u voljenju slatkog.
Teško koji ljubitelj slatkog može da objasni kako je zavoleo slatkiše. Uglavnom će komplikovano biti prisećanje na život bez njih, a svaki pokušaj odbacivanja istih pravi je izazov i test karaktera za mnoge.
Svest o štetnosti prekomerne upotrebe slatkiša postoji, ali put ka rešavanju ovog preterivanja je isuviše dug i neizvestan za mnoge. Kraj godine je obično vreme za donošenje odluka i ispravljanje pogrešnog, a među novogodišnjim željama veoma često navođena je baš ova – ostavljanje slatkiša.
Pitanje koje se javlja odmah nakon stavljanja želje na papir jeste – kako da uspem u tome? Prvo što svako ko „raskida“ sa slatkim treba da zna jeste da to nije lak zadatak i da će biti puno puta u iskušenju da sam sebe sabotira. Međutim, ono što može da pomogne u ovoj, samo prividno, teškoj borbi jeste svesnost o tome koji je cilj, zarad čega postoje koraci na tom putu, kao i znanje o tome koji su mehanizmi odbrane u „teškim“ trenucima, kada karakter preti da padne na testu provere.
Krenimo od toga šta je cilj i zašto to želimo? Naravno, ovde postoji bezbroj razloga, ali neki od najčešćih jesu zdravlje, održavanje kilaže, samopomoć u mentalnom zdravlju, na primer. Prva dva cilja su standardna i dovoljno jasna da budu sama po sebi dovoljna za istrajnost u odvikavanju, jer se tiču tipične pomoći sebi i kvalitetu sopstvenog života. Zdravlje, a ujedno i kilaža, je dovoljan razlog da osoba shvati da joj slatko ne treba i da u sebi nosi puno energije koja ne može biti iskorišćena ovakvim načinom zadovoljavanja sebe.
Bitno je osvrnuti se na treći razlog, mentalno zdravlje, jer puno nas nije ni svesno koliko slatkiši nisu dobri saveznici u održavanju psihe. Slatkiši nas čine tromim, hronično umornim, „teraju“ nas na dobro poznato „ hoću još“, a to nije dobro za nas. Ovde mi nismo svesni da postoji nešto na šta ne možemo da utičemo, kontrolišemo, a naše ponašanje može da se poistoveti sa ponašanjem osobe zavisne od droge. To utiče na nas i našu psihu, jer u jednom trenutku budimo nezadovoljstvo iz različitih razloga i pokrećemo lanac problema do kojih uopšte nije moralo da dođe, samo da nismo postali zavisni od nečega, u ovom slučaju slatikša.
Kada shvatimo zbog čega želimo da izbacimo slatkiše iz ishrane, bilo da je to zdravlje ili bilo šta drugo, onda treba da postavimo cilj. To može biti izbegavanje slatkog u naredih nedelju, dve, tri, mesec dana ili koliko odlučimo da možemo i želimo, a zatim treba da se potrudimo da to i ispunimo. Savet je da pred sebe stavite onaj cilj koji možete da ispunite, kako biste bili motivisani da i kasnije istrajete u tome, a to će biti moguće ako je cilj najpre utemeljen na jakom razlogu.
Dalje, uslediće iskušenja. Ovde je bito odoleti im. Kako? Nađite način koji će biti vaš. Kao ideje mogu vam koristiti sledeći saveti. Možete popiti čašu vode i umiriti se, možete pustiti muziku i pevati, igrati, to će vam pomoći da skrenete misli, možete takođe izbaciti sve slatkiše iz doma, kako vas ne bi zvali na povratak na početak. Dobra ideja je i šetnja ili da kažete sebi nešto što će vas motivisati, poput „želim da budem zdrav/a“, „poješću posle nešto zdravije“, „izgledaću bolje“, „ući ću u te pantalone brže“ i sl.
Važno je znati da je prva nedelja bez slatkiša najteža, a svaki dalji dan biće sve lakši, dok će nakon nekog vremena biti sasvim u redu ne jesti slatko. Nije lako zamisliti da se bez slatkiša može, ali gde ćete lepše stari od samokontrole! Svaki početak je težeak, ali dobre priče nisu lake. To što odbacujete slatkiše, zapamtite, ne znači da ćete zaboraviti sladak ukus. Kako? Ogroman je broj zdravih slatkih opcija koje još uvek čekaju da ih otkrijete. Na primer, krenite u istraživanje čari voća i orašastih plodova. Ubacite, na primer, urme u svoj ritual ispijanja kafe i gledajte kako vam ono bez čega niste mogli više nije potrebno. Veoma je bitno da zapamtite da se upornost uvek isplati, a zahvalnost kojom će uzvratiti vaš organizam nije merljiva sa kočnicama koje stvaraju „obični slatkiši“. Budite još i strpljivi i zapamtite – možete vi to!
Autor: Jelena Luković
