Velika škola – kamen temeljac obrazovanja u Srbiji
Univerzitet u Beogradu osnovao je 1905.godine prvi srpski ministar prosvete, Dositej Obradović. To je najveća i najstarija institucija visokog obrazovanja u Srbiji, koja korene vuče još iz 1808.godine, pod nazivom Velika škola (1808 – 1813), koju je osnovao Ivan Jugović. Nastava se održavala u Kapetan – Mišinom zdanju (Kapetan Miša Anastasijević). Velika škola je uživala značajnu reputaciju, koja je zahvaljujući istaknutim nastavnicima, školovanim na vodećim inostranim univerzitetima, prevazilazila državne granice i poprimala evropske razmere. Profesori škole, pored njenog osnivača, bili su i Miljko Radonjić, Lazar Vojnović i Sima Milutinović – Sarajlija (pesnik i Njegošev privatni učitelj).
Upis u Veliku školu bio je uslovljen samo znanjem pisanja, čitanja i računanja. Svaki nastavnik je imao svoje odeljenje, i predavao svojim đacima sve predmete. S obzirom da udžbenika nije bilo, đaci su pisali beleške na predavanjima pa iz njih učili. Pre prekida rada škole, zbog ratnih prilika, kroz nju je prošlo oko 40 učenika.
- februara 1905. formalno se osniva Beogradski Univerzitet. Velika škola tada se sastoji iz tri fakulteta: Filozofskog, Pravnog i Tehničkog. Na Filozofskom se studiralo tri godine, a na Pravnom i Tehničkom četiri. U isto vreme otvoreni su i Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet. Rektorat se i dan danas nalazi na istom mestu kao i 1808.godine – u Kapetan Mišinom zdanju.
Mnoge značajne ličnosti koje su u velikoj meri uticale na edukaciju u Srbiji, prošli su kroz ovu školu i doprineli njenom rastu i imenu. Kako je školovanje izgledalo, možete pogledati u seriji koja je dostupna na youtube-u – Šešir profesora Koste Vujića.
Autor: Kristina Bondžulić
