Dosad nikad ispričana priča o Pablu Eskobaru

Društvo

Pablo Emilio Eskobar Gavirija je bio kolumbijski narkobos I krijumčar. U istoriji je zapamćen kao najmoćniji I najbogatili kriminalac.

Pablo je rođen 1. decembra 1949. godine u malom selu u pokrajini Antiohija u Kolumbiji, kao treće od sedmoro dece njegovih roditelja Abela Eskobara koji je bio farmer I Hermilide Gavirije koja je bila učiteljica u osnovnoj školi.

Još kao tinejdžer, Pablo je počeo svoju kriminalnu karijeru na ulicama Medeljina. Počeo je da sa groblja kupuje stare nadgrobne spomenike, sređuje Ih I prodaje preprodavcima. Nakon toga počeo je da švercuje cigarete I kućnu tehniku da bi nekoliko meseci kasnije njegov najveći tovar bio zaplenjen. Policija je po dojavi znala kuda će kamioni proći I sva roba je bila zaplenjena, ali Pablo nije bio uhapšen. Za to vreme je bio student političkih nauka na Univerzitetu u Medeljinu, ali zbog lošeg finansijskog stanja morao je da obustavi školivanje. Govorio je da će jednog dana postati predsednik Kolumbije.

Kada je počeo svoj posao sa kokainom, robu su prvobitno prevozili u Majami u starim avionskim gumama. Čak je I sam Pablo nekoliko puta lično prevozio robu. Jednom prilikom su ga uhapsili na granici I pronašli robu međutim on je uspreo da podmiti sudije I ubrzo je ponovo bio na slobodi. Tada je odlučio da nikad više lično ne prevozi robu već je angažovao pilote koje je plaćao milionima, a Pablo je, kako se posao razvoja, kupio 15 novih aviona.

Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine. Odmah nakon kandidovanja za kongresmena počeo je da sirotinji izgrađuje stambene objekte i pruža im zdravstvenu zaštitu. Narod ga je smatrao svojim Robinom Hudom, i Pablo je izabran za kongresmena. Međutim, njegova politička karijera nije dugo trajala, ušavši u politiku stekao je medijsku popularnost a samim tim je privukao i policiju.

U roku od dve godine samo u Medeljinu ubijeno je preko 700 policajaca. Za to vreme posao je bio na vrhuncu kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku, ali su u međuvremenu otvorili novo tržište, Evropu. Brodovima bi roba dospela do Španije, gde su bili u kontaktu sa španskim premijerom, pa bi zatim iz Španije roba nastavila ka zapadnoj Evropi.

U poteri za Eskobarom učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika, kao i CIA. Pored njih komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Prilikom hapšenja Eskobar je bežao preko krovova zgrada izbegavajući metke koji su iz sekunde u sekund išli ka njemu. Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu. Posle smrti Eskobara počeo je period preporoda za Medeljin. Grad je postao bezbedniji, ulagano je mnogo novca u infrastrukturu, strana preduzeća su investirala… Međutim, trgovina drogom nije prestala jer su se pojavili novi narko dileri. Kolumbija je još uvek na prvom mestu po izvozu kokaina u svetu.

Na vrhuncu moći 1989. Pablo Eskobar se nalazio na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih na svetu sa procenjenom imovinom od 25 milijardi dolara.

 

Autor: Nataša Nikolić

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *