Tomas Hobs je bio engleski filozof i predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Bio je mislilac koji je svojstvenim razumevanjem čoveka, društva i države uticao na formiranje drugačijeg toka misli modernog doba. Tvorac je teorije društvenog ugovora. Ostao je zapamćen po svojim idejama, najpre po onim koje govore o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini.
Bio je mišljenja da čovekovo prirodno stanje nije ni država niti društvo, već da je to sam čovek po svojoj prirodi, koji kao slobodan pojedinac živi u državi. Zastupao je stav da čovek po svojoj prirodi nije društveno biće, te da on ne poseduje volju ili htenje kako bi se udružio sa drugim pojedincima. Zbog toga, čovek je egoista koji je vođen principom samoodržanja i večitim strahom od budućnosti. Ipak, čovek ne može opstati bez suverena i institucija pa je nužno da se pomiri sa „drugom prirodom“. Zalagao se za apsolutistički oblik vladavine.
Prema njegovom mišljenju, država nije čovekova prirodna zajednica već je ona veštačka tvorevina koja je nastala kao posledica ugovora ljudi, a svoju svrhu pronalazi samo zadovoljavajući egzistencijalne potrebe pojedinca. Dakle, država je dobra i funkcionalna ako je uređena putem dogovora između pripadnika društva.
Među najistaknutijim Hobsovim delima nalaze se „Levijatan“ „Osnovi prirodnog zakona i politike“, „O slobodi i nužnosti“, „O čoveku“, „O građaninu“, „O telu“.
Preminuo je na današnji dan 1679. godine.
Autor: Ana Damnjanović
