Između 80% i 90% stanovnika Srbije složiće se sa izjavom da u našoj zemlji sve ima svoju cenu. Iako nesrećni zbog ove činjenice, ljudi je prihvataju kao podrazumevani deo svakodnevnice. Pored „završenih“ ispita, kupljenih diploma, radnog mesta ili značajnog položaja, najveći problemi korupcije ogledaju se u zdravstvu.
Uz veliki procenat nezaposlenosti i niskih plata, korupcija se beleži među najveće probleme koji pogađaju našu zemlju. Ovaj problem postaje još veći upravo zbog prva dva navedena. Ukoliko nemate visoku platu ili ste nezaposleni, vrlo je verovatno da nećete pronaći posao, jer vam treba novac da biste zaradili novac. Takođe, ako imate zdravstvene poteškoće, možete tačno izračunati cenu njihovog rešavanja. U slučaju da planirate proširenje porodice, i za bebu ćete morati da platite.
Zastrašujuća je činjenica da će najveći deo sranovništva radije pristati da plati „cenu“ koju korupcija traži, nego je prijaviti. Za ovakvo stanovište donekle je zaslužna neadekvatna kažnjenost uzimanja mita, kazna se vodi kao zloupotreba položaja. Drugi problem kod prijave korupcije je taj što se događa da je zastupljena upravo u ustanovama koje treba da je suzbiju. Korupcija je u tolikoj meri zastupljena da se smatra podrazumevanim troškom, što joj otvara put za neprekidno širenje. Da li ćemo biti saučesnici u toj igri koja negativno utiče na naše društvo, ne zavisi samo od nas samih, jer je bitno institucionalizovano uporište u kom možemo tražiti podršku. Uostalom, ko ne bi platio bilo koju cenu da ozdravi osoba koju voli?
Autor: Kristina Bondžulić
