Saznajte nešto o odbojci

Sport

Veoma popularan sport (drugi u svetu), a u Srbiji to posebno važi kada se govori o ženskoj odbojci, dok je trenutno stanje takvo da je pravo vreme da svoj status vrate i muškarci. Dakle, odbojka je interesantna igra i igrači uglavnom još od malih nogu neguju ljubav prema ovom sportu. Na početku sve izgleda „tako daleko“, a onda se stekne znanje, stekne rutina i oživi osećaj koji kaže „ja ovo znam“. Međutim, da li je tako? Sve što je dobro ima priču – zanimljivu priču. Hajde da vidimo da li ste znali za neku od ovih! I da, jedna veoma važna ispravka – u odbojci ne postoji JA, odbojka je MI.

Znate li da se odbojka pojavila još 1895. godine, a da se seve do 1900. godine, kada je dobila svoju, igrala košarkaškom loptom? Prvobitno, odbojka se igrala na sveučilištima i u kampovima i bila je rekreativnog karaktera sve do Svetskog prvenstva za muškarce 1949. godine, a deset godina kasnije i za žene.

Igranje čekićem uvedeno je tek 1940. godine, a na Libera (to je igrač specijalizovan za primanje lopti) se čekalo sve do 2000. godine.

Vilijam G, Morgan bio je profesor fizičkog vaspitanja u Holiouku (Masačusets) koji je izmislio odbojku. Zanimljivo je to da je originalno ime za ovaj sport glasilo Mintonet.

U Srbiju odbojka je došla godine 1924, zahvaljujući Vijijamu Vajlandu, koji je bio profesor folklora i narodnih sportova iz Ouklenda (Kalifornija). Tada se u organizaciji Crvenog krsta održao niz predavanja i demonstracija američkih sportova u Beogradu i Novom Sadu.

Interesantna je činjenica da je podloga na kojoj se odbojka u početku igrala bila trava! Iako znamo da su parket i pesak asocijacije na ovaj sport, izgleda da je njima upravo prethodila trava. Inače, na travi je najteže bilo igrati odbojku, jer su bosonogi igrači tada skloniji povredama zbog tvrdog i neravnog terena, kao i mokre trave.

Prvi put kada su dva igrača odigrala odbojku na pesku bio je 1930. godine. Igra je od tada naravno napredovala, tako danas postoje najrazličitije varijante igranja. Najpopularnije formacije koje su se održale sve do danas su sistemi igre kao  6-2, 4-2 i 5-1.

Igranjem odbojke u isto vreme pokrećemo preko 300 mišića, a to je i oprimalan broj skokova većine igrača tokom jedne utakmice.

Jedna od najbržih servi ikada broji 132 km/h (radi verodostojnog razumevanja, ovo se može uporediti sa maksimalnom brzinom kojom trči gepard). Kada smo već kod rekorda, najduža utakmica koja je zabeležena jeste iz 1980. godine, odigrana je u Kingstonu u Americi, a trajala je 75 sati i 30 minuta!

Interesantne su razlike između odbojke u sali i na pesku:

  • Teren za igru odbojke na pesku je manji. Dimenzije su 8×8, za razliku od standardnih 9×9 za salu (dvoranu)
  • U odbojci na pesku nije dozvoljeno odigravanje prstima iznad glave prilikom prijema servisa ili napada. Ovo ne važi jedino prilikom prijema smeča, ali ako je putanja lopte iznad visine ramena igrača koji brani.
  • Dosuđivanje tzv. druge lopte prilikom odigravanja prstima iznad glave je prilično strože u odbojci na pesku.
  • Dodir bloka se računa kao prvi kontakt i to važi uvek u odbojci na pesku.

 

Divan timski sport koji gaji ljubav prema „fer“ igri pomaže nam da budemo timski igrači i bolji ljudi. Sport koji održava naše umove svežim, a tela aktivnim. Odbojka – igra koja (se) nas razvija! Jeste li spremni za servu?

 

Priredila: Jelena Luković

Izvori: redbull.com, odbojka493.wordpress.com, ossrb.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *