Jedan od veoma značajnih autora na polju književnosti i filma druge polovine prošlog veka bio je svakako Živojin Pavlović, koji je rođen u Šapcu, 1933. godine, a umro u Beogradu, 1998. godine.
Detinjstvo je proveo „tu i tamo“, a najviše u selu Vratarnici, kod Zaječara. Sa svojih devetnaest počinje da piše o filmu i umetnosti za beogradsku štampu. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu.
Svoj prvi amaterski film je režirao sa dvadeset godina, 1958. godine – Ljuba Popović. Nakon tri godine, završava svoj prvi igrani film Žive vode iz omnibusa Kapi, vode, ratnici (1962). Upravo je za ovaj film Živojin Pavlović dobio svoju prvu nagradu. Bila je to specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli. Njegova prva međunarodna nagrada bila je nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi, za film Neprijatelj, 1965. godine.
Svoje tridesete započinje objavljivanjem prve zbirke pripovedaka, pod nazivom Krivudava reka, 1963. godine. Kada smo već u priči o Pavlovićevim prvencima, njegov prvi roman jeste roman Lutke, objavljen 1965. godine. Za to delo, Živojin Pavlović primioje prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo – „nagrada Isidora Sekulić“ 1967. godine.
Njegov rad dug trideset godina broji šesnaest filmova i šest objavljenih knjiga pripovedaka, kao i trinaest romana i preko deset knjiga novela, poznatih gragmenata, dnevnih zapisa, eseja.
Osvojio je nagrade za scenska i rediteljska postignuća, kao što su pulska „Zlatna arena“, berlinski „Srebrni medved“, venecijanski „Zlatni lav“.
Nije ostao uskraćen za nagrade nina polju književnog stvaralaštva, pa je Živojin Pavlović nosilac i Andrićeve nagrade i nagrade Isidora Sekulić, a dvostruki je dobitnik Ninove nagrade.
Živojin Pavlović važio je za stvaraoca koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“, a bio je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja takozvanog „crnog talasa jugoslovenskog filma“. Pavlovićevi filmovi su uglavom socijalne drame, sa centralnim likovima koji su neprilagođeni vremenu, društvu u datom trenutku. To su filmovi koje krasi izraženi kritički stav.
Samo se u jednom dugometražnom filmu pojavljuje kao glumac. Reč je o filmu reditelja Gorana Markovića – Nacionalna klasa. Ta uloga je sporedna i traje tek nekoliko sekundi. Međutim Pavlović je igrao i u tri kratkometražna filma svojih studenata sa Akademije Braća Karić, gde je bio redovni profesor.
Živojin Pavlović je bio redovni profesor Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu. Neka od njegovih dela koja će živeti večno jesu filmovi Buđenje pacova, Zaseda, Kad budem mrtav i beo, a kada govorimo o romanima, recimo da su to Zadah tela, Zid smrti, Lapot, Oni više ne postoje.
Priredila: Jelena Luković
Izvori: riznicasrpska.net, laguna.rs
