Studenti u raljama prostitucije

Društvo

Prostitucija nema nikakve veze sa iskrivljenom slikom koju daju neki mediji, sposobni za bilo šta da steknu publiku, a koji se fokusiraju na visoke prihode koje dobijaju pojedine „elitne prostitutke“. Prostitucija, takođe i elitna prostitucija, rodno je nasilje, jer se sastoji od objektivizacije žena i njihove upotrebe, kao predmeta, za seksualno zadovoljstvo muškarca koji za isto plaća. Pri objektivizaciji ovih žena a za potrebe senzacionalizma u medijima, najstrašnije se krše neka od osnovnih ljudskih prava.

Široko je rasprostranjen stereotip da su prostitutke prostitutke jer to žele i jer tako zarađuju mnogo novca a bez velikog napora. Filmovi poput Pretty Woman doprineli su konsolidaciji mišljenja koje prostituciju vidi kao samo još jedan posao. To je argument za smirenje savesti, ali nema stvarnu osnovu.

Francuski književnik Viktor Igo je u delu „Jadnici“ još 1862. godine rekao: „Kažu da je ropstvo iščezlo iz evropske civilizacije, zabluda je to, jer ono još uvek postoji ali sada tlači samo ženu i zove se prostitucija.“

Korisnik seksualnih usluga se ne razlikuje od prosečnog muškaraca u pogledu starosti, profesije, ekonomske situacije ili bračnog statusa. Prema studiji švedskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje, profil je sledeći: „To je dobro obučen i dobro plaćen muškarac, otac porodice. Reč je o ljudima koji imaju novac, stabilnost, obrazovanje i moć, što ih dovodi u potpunu suprotnost ženama i maloletnicima koji koriste.“

Pre promene Zakona o javnom redu i miru u Srbiji, do koje je došlo 2016. godine, kažnjavane su isključivo osobe zaposlene u prostituciji. Promenom ovog zakona u srpskom zakonodavstvu je uvedena i kriminalizacija kupaca, kao i onih koji stupaju u prostorije za pružanje ovakvih usluga. Uprkos činjenici da se sada i kupci prepoznaju kao oni koji krše Zakon, žene koje se bave prostitucijom kažnjavaju se pet puta više nego njihovi klijenti. One se kažnjavaju i zatvorom i novčano, dok se kupci seksualnih usluga kažnjavaju isključivo novčano. Kada dođe do toga da se prostitutka novčano kažnjava, kazna je uvek 13 puta veća od novca koji ona zarađuje pružanjem seksualne usluge jednom klijentu.

Iz udruženja za borbu protiv trgovine ljudima „Atina“ ovaj vid kažnjavanja vide kao veliku nepravdu: „Kazne za žene u prostituciji su takve da one moraju da pruže otprilike trinaest „seksualnih usluga” kako bi mogle da ih otplate. Na ovom nivou vidimo strašno duboku nepravdu i nesenzibilisanost našeg sudstva. Isto tako, prilikom izricanja kazne, prethodna kažnjivost osoba u prostituciji se uzima kao otežavajuća okolnost. Istovremeno, ovaj vid otežavajuće okolnosti nije moguće primeniti na kupce jer se Zakon iste godine promenio – tako da, čak i u slučajevima kada sami priznaju da su ranije bili korisnici ovakvih usluga, ovo biva zanemareno. Zaključak je da se zakon primenjuje diskriminatorno, na štetu osoba u prostituciji.“

Od naše sagovornice iz Udruženja, Jelene Hrnjak, dobili smo odgovore i na sledeća pitanja:

Koliko često se udruženju obraćaju devojke/žene koje su prinuđene na prostituciju od strane svojih partnera ili članova porodice? Na koji način se pomaže tim ženama?

Budući da Atina pruža direktnu podršku žrtvama trgovine ljudima, moramo istaći da su korisnice u većini žrtve seksualne eksploatacije, uključujući tu i žene koje su prinuđene na prostituciju. Što se tiče Atinine podrške, važno je da kažemo da je u središtu svih aktivnosti usmerenih na podršku žrtvi sama žrtva, odnosno podrška se pruža u skladu sa njenim potrebama i uz njenu participaciju. Negujemo individualni  pristup koji je usmeren na žrtvu. U zavisnosti od procene stanja i potrebe žrtve, pravi se plan usluga i žrtvi se pruža bezbedan smeštaj, hitna medicinska pomoć, psihosocijalna podrška, pravna pomoć, pa sve do obrazovnog i ekonomskog osnaživanja što predstavlja dugoročnu podršku, i zaokružuje oporavak i društvenu reintegraciju žrtve.

Važno je istaći da Udruženje ne radi samo sa žrtvama koje su preživele eksploataciju, već i sa osobama u riziku, kako do eksploatacije ne bi ni došlo i smatramo da je ovo jednako važno u ukupnoj borbi protiv trgovine ljudima.

Da li mislite da bi legalizacija prostitucije bila rešenje? (u smislu da bi poreske obaveze uticale na smanjenje ovog problema) Ili bi to samo otežalo otkrivanje prinudne prostitucije i trgovine ljudima?

Mi smatramo da prostitucija treba da se dekriminalizuje i da žene ne treba da budu kažnjene zbog toga. Veliki broj žena u prostituciji nije svojim slobodnim izborom i svojom voljom.

Iskustva iz evropskih zemalja u kojima je prostitucija legalizovana i nisu tako sjajna. Podsetimo se da su u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i drugim zemljama gde je ona legalna, upravo najbrojnije imigrantske zajednice. Žene u prostituciji u tim zemljama uglavnom su poreklom iz Afrike i Azije, ili iz manje razvijenih evropskih zemalja, a gotovo je zanemarljiv broj „domaćih“ žena. Ovaj podatak govori da je legalizacija samo paravan za trgovinu ljudima i upravo to se u brojnim policijskim akcijama ispostavilo kao tačno.

Na kraju, imajući u vidu sve ove okolnosti i raširenost prostitucije u Srbiji, Atina stoji na stanovištu jednog drugog modela regulacije, a to je abolicionizam. Za ovaj model se opredeljuje sve više država i on pokazuje dobre rezultate, u Francuskoj recimo. Abolicionizam je usmeren na isključivo kažnjavanje klijenata a potpuno nekažnjavanje žena u prostituciji. Zbog toga se s jedne strane utiče na smanjenje tražnje, a sa druge strane na povećanje zaštite tih žena. Ta zaštita se unapređuje i finansira zahvaljujući kažnjavanju klijenata, dakle sredstvima iz same kriminalne delatnosti.

 

Valja naglasiti da je CEDAW komitet Ujedinjenih nacija, koji prati sprovođenje Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, preporučio Srbiji da ukine član 16 Zakona o javnom redu i miru, koji propisuje prekršajno kažnjavanje i kupaca i prodavaca u prostituciji, te omogući izlazne programe za žene koje žele da izađu iz prostitucije a koji u Srbiji trenutno ne postoje. Iako pozdravljamo inicijativu da se ovo pitanje reguliše, takođe želimo da ukažemo na potrebu da se ono jasno definiše, umesto da se prosto obriše ovaj član zakona, kako ono ne bi dovelo do nove ranjivosti žena u prostituciji, umesto da poboljša njihov položaj.

Mi kao organizacija se već  17 godina bavimo ovom temom na posredan i na neposredan način. Najdirektnije radimo sa stotinama ženama koje su preživele sve traume i rizike koje prostitucija donosi, a koji su svima nama poznati. Većina žena koje su prepoznate kao žrtve trgovine ljudima bile su mnogo puta hapšene, mnogo puta zlostavljane što od onih koji su posredovali u prostituciji, što od klijenata a što i od pripadnika vlasti i institucija koji su dužni da sprovode i zaštite građane i građanke.

Naše društvo i država na prvom mestu su odgovorni da kreiraju programe i alternative za te žene, da ulože u socijalne servise, u obrazovne programe i zapošljavanje, u sferu podizanja svesti na koji način mi kao zajednica možemo da ponudimo alternative tim ženama. Mi ne možemo da pričamo o seksualnom radu u trenutku kada ni na globalnom nivou a ni u Srbiji nemamo jednakost, ekonomsku jednakost, rodnu jednakost i dovoljno učešće žena u procesima odlučivanja o stvarima koje ih se direktno tiču.

Autor: Sofija Marković

 

2 thoughts on “Studenti u raljama prostitucije

  1. Ne razumem uopste zasto ne radite na edukaciji zena koje se bave prostitucijom svojevoljno (a kojih je bar u nasoj drzavi velika vecina) vec jedino krivite korisnike njihovih usluga. Ako je kriminalno delo, kaznite oboje podjednako, kakav abolicionizam, kakvi bakraci. Ako tako gledamo, jel smatrate da bi diler droge trebalo da bude izuzet od kaznjavanja, a da sve ide preko ledja njegovog kupca?

    1. HP: A odakle vam info da velika vecina njih zeli da ih neko uporno siluje (jer kako se drugacije zove seksulani odnos izmedju odraslog muskarca i devojcice), bije, ponizava? Zasto se ne pitate ko su muskarci koji moraju da plate za seks i kakvi su to muskarci? Hvala.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *