Ivo Lola Ribar bio je pravnik, revolucionar, jedan od organizatora i predvodnika omladinskog i studentskog revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji, organizator omladinskog antifašističkog pokreta u vreme Narodnooslobodilačkog rata, sekretar CK SKOJ-a, predsednik USAOJ-a, kao i narodni heroj Jugoslavije. Dosta opisa za jednog čoveka, sasvim dovoljno za heroja. Ivo Lola Ribar rođen je u Zagrebu, 23. aprila 1916. godine, a umro je 27. novembra 1943, kod Glamoča.
O ovom heroju priča je duga i zanimljiva, međutim, priča o jednom posebnom delu njegovog života kao da uvek želi da bude ispričana iznova. Reč je o ljubavi Ive Lola Ribara. Na šta vam sluti ova najava?
Ko je bila njegova ljubav?
Dve godine mlađa, Sloboda Trajković bila je Lolina voljena. Rođena je u porodici Svetoolika Trajkovića, koji je bio ugledni apotekar u Beogradu, a Lolu je upoznala u svojim studentskim danima. Inače, Sloboda je studirala hemiju. Njihovo venčanje bilo je u planu za period nakon rata, a svečana večera u domu Ribarevih, određena za 6. april. 1941. nije sprovedena u delo – bombe u Beogradu bile su prepreka. Nažalost, ove dve porodice se nisu srećnim povodom videle ni kasnije u punom sastavu.
Put stradanja satkan od ljubavi
Policija je presrela Lolino pismo Slobodi polovinom januara 1942. godine, a zatim je usledilo privođenje Loline voljene, koja je bila mučena u Specijalnoj policiji kako bi bila naterana da pismom namami Lolu i stavi ga pred svršen čin. Uvek postoji i druga ponuda u ovakvim situacijama, pa je Sloboda, u suprotnom, mogla da izabere sopstvenu i smrt cele svoje porodice.
Odlučno je odbila da izda Lolu, nakon čega je cela porodica Trajković prebačena u zloglasni logor na Banjici, gdje su 9. maja 1942. godine ugušeni u gasnoj komori. Jedina prežiela je ostala najstarija sestra Milica, magistar farmacije, koja se neposredno pre hapšenja preselila u svoj stan i pukom srećom izbjegla smrt.
Sloboda nije pošla sa Lolom u partizane, jer je njegovo mišljenje bilo da je ona previse nežna za takve uslove i da je za nju bolje da ostane na sigurnom, sa svojom porodicom. Naravno, Lola nije bio svestan da će ova misao realizovana postati tragedija. Loline reči iz pisma koje je godinu dana kasnije poslao ocu kažu – „Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo u šetnju, s osmijehom“.
~ Jedna ulica u beogradskom naselju Banjica nosi ime po ovoj tragično stradaloj porodici Trajković – Ulica porodice Trajković.
Priredila: Jelena Luković
Izvori: cdm.me, sr.wikipedia.org
