Alisa u zemlji čuda danas proslavlja svoj 155. rođendan

Kultura

Na današnji dan 1865. godine u Londonu je objavljena knjiga koja je obeležila naša detinjstva.

Gotovo da ne postoji osoba koja se u svojim najranijim godinama nije susrela sa Alisom i njenim avanturama u Zemlji čuda i koja nije poželela da joj se u tim avanturama pridruži. Čitajući knjigu, svi smo potajno priželjkivali da se nađemo na čajanci sa Martovskim zecom i Ludim šeširdžijom, da upoznamo Gusenicu koja puši lulu, da igramo kriket sa lopticom od ježa i palicama od flamingosa ili da probamo gljivu od koje bismo svi odjednom postali odrasli.

Sve ove pustolovine jedne devojčice opisao je Čarls Latvidž Dodžson, nama poznatiji kao Luis Kerol. Malo je onih koji znaju da je Luis Kerol zapravio bio matematičar, a da se pisanjem bavio iz hobija. Na početku svog stvaralaštva pisao je kratke priče, koje je objavljivao u časopisima. Nakon objavljivanja Alise u zemlji čuda stekao je ogromnu popularnost. Ova knjiga postala je njegovo najznačajnije delo i njegov zaštitni znak.

Osim matematikom i pisanjem, Luis Kerol bavio se i fotografisanjem. Verovao je da je to posao od koga može lepo zaraditi. Najviše je voleo da fotografiše devojčice u prirodnim ambijentima. Jednom prlikom je izjavio da su mu sva deca draga, osim dečaka. Zbog ove izjave naišao je na brojne osude od strane javnosti.

Na jednom od svojih snimanja upoznao je devojčicu po imenu Alis Lidel, za koju se veruje da mu je poslužila kao inspiracija za nastanak ovog čuvenog romana. Luis se vremenom sprijateljio sa njenom porodicom. Postali su nerazdvojni. Na zajedničkim izletima Luis je često smišljao priče kako bi zabavio Alis i njene sestre. Jednom prilikom ispričao je priču sa puno neobičnih likova, koju je, potom, zapisao i za Božić poklonio Alis. To je priča koja je svima nama danas dobro poznata.

Piščeve namere su godinama bile tumačene i na različite načine shvatane. Mnogi su verovali da je on bio zaljubljen u devojčicu i da je zbog toga napisao ovaj roman. Dvanaest godina nakon objavljivanja romana Luis je u pismu koje je uputio devojčicinoj majci objasnio da nikada nije imao takvih osećanja ni skrivenih namera.

Bilo kako bilo, zahvaljujući njemu mi danas imamo jedan od najlepših dečjih romana svih vremena – Alisu u zemlji čuda. Ovaj roman je predstavnik literarnog apsurda, a bio je od velikog značaja za razvoj fantastike. Preveden je u trideset jezika, među kojima su i kineski i arapski. Dostupan je i u Brajevom pismu, kako bi i slepi ljudi mogli da ga čitaju. Luis je ovim delom ukazao na to da bez mašte odrastanje nije moguće.

Autor: Jelena Ćetković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *