Šta je to?
Koliko puta se desilo da ste za samo jedan minut izrekli istu frazu: „Toga nema kod nas, to možda negde tamo u svetu postoji, ali neće stići do nas“. Da li ste bili sigurni u to izgovarajući nešto što zvuči kao laičko prezentovanje nepoznatog proizvoda. A o trgovini ljudima govorimo upravo na taj način. Da li bežimo od nepoznatog, gajimo podsvesni strah iz određenih razloga to je svakako jedan vid nepremostive prepreke ka otvaranju puteva svesti i saznanja.
Poznajemo li strukturu i način funkcionisanja lanca trgovine ljudima da bismo mogli da rasuđujemo i dajemo bilo kakvo mišljenje? Složićete se da je to neminovno.
Trgovina ljudima je realnost. Problem koji iz godine u godinu postaje sve ozbiljniji širom sveta. Govorimo o zloupotrebi i eksploataciji ljudskih bića usled mogućnosti velike zarade. Govorimo o kršenju i onih osnovnih ljudskih prava poput prava na slobodu kretanja, mišljenja, slobodu izbora… Govorimo o problemu koji je poput globalne pandemije. Pogađa sve slojeve društva, ne bira uzrasne kategorije, odgovara joj svaki pol. Ona ne diskriminiše već pripaja sebi. I upravo tu treba da stanemo. Da shvatimo kako, diskriminišući druge, guramo ih ka određenoj litici. Na pitanje koji je najčešći razlog zbog kog osobe postanu žrtve odgovor je ne tako komplikovan – neinformisanost je razlog. A sada zamislite osobu u potrazi za novim, boljim uslovima za život koja pritom nije dovoljno spoznala informacija neophodnih za korak dalje kao i potencijalne rizične situacije u kojima se može naći. Previše ih je zar ne?
Statistika
Kako je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima jedina institucija koja ima pravo da identifikuje žrtve trgovine ljudima, oni su zaduženi i za statistične, verodostojne podatke. Kako se navodi na sajtu Centra, u samo prvih 6 meseci ove godine identifikovano je 33 žrtava ove pošasti, a do danas ta brojka je povećana na 48. Bližimo se kraju godine te svakako ovde nije kraj. Cifre se samo uvećavaju, a rešenja ni na vidiku. Problem leži u tome da je ovaj zločin jako teško otkriti, predstavlja skrivenu kriminalnu aktivnost koja je pritom visoko profitabilna.
Ovo je još jedna šansa da se, ne samo na Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima i Svetski takođe, već svakog dana u godini setimo da problem postoji i da cela zajednica mora da utiče da se situacija promeni. Zajedno, u borbi protiv ozbiljnog, društvenog problema, svaku nepravilnost i našu sumnju možemo uputiti predstavnicima MUP-a ili Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima
