Nemački filozof Fridrih Niče (1844 – 1900) u svojoj kratkoj ali veličanstvenoj karijeri, objavio je filozofske spise koji su uticali na mnoge značajne mislioce i pisce XX veka (Derida, Fuko, Jung, Frojd, Hesse i dr.). Među brojna značajna dela spada knjiga Tako je govorio Zaratustra, zahvaljujući kojoj iskaz „Bog je mrtav“ stiče popularnost.
Ko se bar jednom nije zapitao o svrsi života?
Zbog proglašenja Božije smrti, Niče je ponekad odbačen kao zlonamerna ličnost. Nihilizam kojim su prožeta njegova dela sugeriše verovanje da ništa nema sopstvenu važnost i da život nema svrhu. Takvo stanovište direktno se protivi hrišćanstvu u kojem moralna doktrina obezbeđuje ljudima suštinsku vrednost. Nihilističke ideje jesu uznemirujuće jer je teško suočiti se sa mogućnošću da Bog ne postoji i da život nema svojstven značaj. Bez Boga, sami smo, izloženi prirodnom univerzumu lišenom utešne misli o Bogomdanoj svrsi stvari.
Međutim, Niče nudi ideju „nadčoveka“ kao pozitivan ishod prihvatanja nihilističkog stava. Prihvatanje vidi kao oslobađanje moralnih ograničenja koja nameće religija i život bez straha o životu nakon smrti. Nadčovek, prema Ničeu, poseduje jaku volju za moć i slobodu duha. On kreira i potencira sopstvene vrednosti (jer je prevazišao nametnute i naučene) i živi život kao da je njegovo sopstveno umetničko delo. Umesto da život bude odskočna daska za život nakon smrti, on poziva na delanje i stalnu borbu za nešto više, na „volju za moć“.
Uprkos osudama, Niče i dalje ima ogroman uticaj na filozofiju i na to kako vidimo naše svakodnevne borbe. Pored toga, nudi nam put ka smislu i svrsi bez jezivih posledica onih koji svoju religiju nameću drugima.
Autor: Kristina Bondžulić
