Šta će se desiti ako se škole zatvore? Koristi i štete online nastave

Društvo

Prema rečima predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, za određeni broj učenika, koji uključuje starije razrede osnovne škole i učenike srednjih škola, prelazak na online nastavu postaje moguć, ukoliko tako bude glasio savet Kriznog štaba.

Do sada su učenici nastavu pratili naizmenično: jedne nedelje od kuće, druge u školi i to je zadalo mnogima kako muke, tako i koristi. Međutim, da li će se situacija značajno promeniti ukoliko nastava u celosti bude održavana online? Ako je odgovor potvrdan, hoće li ta promena biti na bolje ili ne?

Za mlade ljude, u koje ovde svrstavamo sve učenike, socijalni život je na vrhu liste prioriteta, a upravo je to i najranjivija tačka promenjenog režima školovanja zbog pandemija virusa Korona. Kao najosetljiviji i najoštećeniji, socijalni život zato je prvi i pomenut. Nažalost, kako je trenutno baš to ono što treba u najvećoj meri uskratiti, javlja se problem otuđenja, koji je već započet erom tehnološkog napretka, a omladina biva uskraćena za mnoge uspomene iz školskih klupa. Ali, ne samo to.

Online nastava dobra je iz prostog razloga što nam pruža uštedu vremena, ali i informisanja, edukovanja, znanja. Koliko god to delovalo besmisleno, uz argument da postoji internet, to jeste tako – osakaćeno. Da je obrazovni sistem vriskao za promenom i pre pandemije – stoji, ali da postoje šanse da će izgubiti snage za vrisak – navodi nas na razmišljanje: šta treba da učinimo?

Čini se da učenicima zapravo odgovara da preko uređaja „idu u školu“ i možda im donosi poboljšanje uspeha (da li je to zbog ličnih afiniteta, pa su sada više motivisani ili je ipak to primer opadanja kriterijuma i kontrole, ostaje da se o tome misli), ali da dolazi do promena za koje se ne može lako oceniti jesu li dobre ili ne – dolazi.

Pogodnost ovakvog pohađanja nastave možda nije najveći problem u gimnazijama, primera radi, ali šta se događa sa učenicima čiji se predmeti baziraju na praksi? Da li je moguće podjednako dobro objasniti učeniku kako se vadi krv ili skicira portret i onda kada vidite samo njegovu sliku? Da li je shvatljivo online objašnjenje praktičnog? Kako je moguće podrazumevati da na kraju to zna da uradi kada dođe vreme za proveru znanja? Ukoliko nije slučaj da je gradivo shvaćeno, da li je učenik kriv što nije slušao ili je bio lenj, na primer? Kako se od njega očekuje primena naučenog pri zaposljenju? Da li da obavestimo poslodavce da će odgovor zaposlenih „nisam shvatio, bila je Korona“ kroz par godina biti opravdan? Ili ne? Ako to nije slučaj, šta jeste?

Sa druge strane, nije bezbedno pustiti đake u klupe, a posebno ne onako kako je to bilo nekada (pre još godinu dana!) i sasvim može biti opravdano pohađanje nastave od kuće u svrhu zaštite od širenja zaraze. Međutim, pitanje je – imamo li načina da ta predvanja slušana preko interneta budu verodostojna, pristojna, upotrebljiva, isplativa, iskorišćena? Ili je sasvim u redu da se o tome brine svaki profesor ili škola za sebe, a da se čas upiše, ocene podele? Da li je cilj da se popuni školska godina ili da se prenese znanje? To je pitanje bilo zrelo i pre pandemije, ali sada je prezrelo.

Da li ste za online nastavu? Kako se čuvate od virusa? Šta je starije: Korona ili kriza u školstvu?

Autor: Jelena Luković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *