Baruh de Spinoza je bio holandski filozof, predstavnik filozofije racionalizma koju razvija neposrednim Dekartovim uticajem.
Razlika između Dekartovog I Spinozinog učenja jeste u njihovom poimanju slobode izvora. Prema Dekartu čovek poseduje slobodu da bira, dok je Spinoza sa druge strane ismejao ovakvo shvatanje I izjavio da su ljudi svesni svojih postupaka, ali nisu svesni uzroka tih postupaka.
Smatran je za jednog od najznačajnijih figura racionalizma u 17. Veku.
Rodjen je 1632. Godine u Amsterdamu kao član jevrejske porodice koja se doselila iz Portugala. Već od malena je pokazivao izarazitu zainteresovanost prema Bibliji i srednjovekovnoj filozofiji. U školi se isticao po izrazito dobrom pamćenju I pronicljivim pitanjima.
U 22. Godini života promenio je svoje jevrejsko ime Baruh u latinsko Benedikto. 1666. Godine napušta Amsterdam I seli se u Hag. Njegova starija sestra mu je usadila veliku ljubav prema knjigama I učenju pa je odvajanje od nje I preseljenje veoma teško palo Baruhu. Njegova dela su bila progonjena od strane mnogih ljudi. Nazivan je princ bezbožnik, otpadnik, inkarnacija satane. Medjutim bio je I jako skroman tako da je svo svoje nasledstvo od oca ostavio svojoj sestri.
Najpoznatiji spis koji je ostavio bio je “Principi kartezijanske filozofije” 1663. Godine. Takođe njegovo kapitalno delo “Etika” pisano je na latinskom jeziku što je bilo jako neobično za to vreme.
Spinoza je imao svoju verziju verovanja, za njega Bog nije predstavljao ličnost već osećanje razuma, volje I moralnih kvaliteta. Bio je racionalista koji je razlikovao samo dve predstave: maštu I intelekt. Mašta je predstava preko koje nastaje unutrašnja slika stvari, odnostno kao posledica čulnog opažanja. Intelektnom se stvaraju odgovarajući koncepti a ne slike stvari.
Tvrdio je da je čovek postojao I pre Adama I Eve pa je knjiga “Ljudi pre Adama” je bila jedna od ključnih uzroka Baruhovih izopštenja, jer 1656. Godine biva izbačen iz sinagoge. Bio je optužen za jereš, a svih članovima je bio zabranjen svaki kontakt sa njim. Međutim on uprkos zabrani ostaje u kontaktu sa nekolicinom članova zajednice.
U knjizi tvrdi da je u Bibliji predstavljena istorija Jevreja, a ne čitavog čovečanstva
Nakon svog iznošenja posvetio se učiteljskom pozivu, koji je imao veliki uticaj na njegovo kanije interesovanje za matematiku, fiziku I politiku. Spinoza je četiri godine radio kao učitelj na privatnoj akademiji u Amsterdamu. Međutim u kasnijim godinama svog života se povlači iz učiteljskog posla kako bi po njegovim rečima sačuvao “slobodu filozofiranja”.
Po Spinozi, iako filozofija počinje matefizikom, njen krajnji cilj je da služi kao potpora etičkoj misli.
Proveo je ceo život u Holandiji, umire u 45. Godini života od tuberkuloze.
Autor: Nataša Nikolić
