Međunarodni humanitarni dan se obeležava 23. novembra svake godine. To je jedan od onih datuma koji nas preispituju šta smo to dobro činili za druge tokom svih ostalih dana u godini. Ovo doba godine nas podseća da smo mi oduvek i zauvek društvena bića koja imaju sposobnost ali, na kraju krajeva, i obavezu prema društvu. Ovim datumom se podseća na sve humanitarne radnike, organizacije i delatnosti koje su tokom vremena doprinele da se makar i jedna osoba pomogne.
Nekada su se ljudi držali čovečnosti i pomoć pružali, bez obzira na mnoga ograničenja i bez porebe da za ljudskost dobiju bilo koju vrstu naknade. Na to nas podseća nama poznata istorija, priče naših baka i deka kao i duh prošlih vremena koji živi kroz knjige, filmove i umetnost.
Danas se, nažalost, dešava da nas je ubrzani način života usmerio na sebe same i postizanje sopstvenih dobiti, udovoljavanju sebi i hedonističkom stilu života. Često zaboravimo da naše malo nekome može ulepšati dan, promeniti tok života i vratiti veru u ljudskost. Kako nam, po rođenju ili silom prilika, nije jednako dato ( bez da ulazimo u problematiku da li svi jednako i zaslužujemo) tako je nekima život bezbrižna igra a nekima neprestana borba.
Ipak, danas je moguće brže i lakše pružiti pomoć onima kojima je ona najpotrebnija. Bilo kroz brojne neprofitabilne humanitarne organizacije, uz pomoć ljudi koji sopstvenim snagama doprinose poboljšanju stanja društva kao i kroz mogućnost da i sami budemo nečije „bolje sutra“ već danas. Toliko su društvo i tehnologija napredovali da, kako kažu, samo jednim klikom možemo učiniti mnogo. Kada je već tako lako, onda i učinimo to. Svako prema ličnom nahođenju i onoliko koliko ume i može.
Na kraju, podsetimo se danas ali i svakoga dana iznova, reči slavne glumice a ujedno i velike dobročiniteljke Audrey Hepburn: „ Otkrićeš godinama da imaš dve ruke… Jednu da pomažeš sebi i drugu da pomažeš drugima“.
Autor: Ana Damnjanović
