Gde najčešće grešimo u svakodnevnoj pisanoj i verbalnoj komunikaciji

Društvo

Da se rečca „ne“ piše odvojeno od glagola, već smo svi zapamtili. Sveto pravilo odvojenog „ne znam“ urezalo se i najmlađima i onima koji su godinama grešili, duboko u pamćenje. Ali, budući da je jezik živa materija, a da je srpski jezik posebno nepredvidiv, i slobodono mogu reći, laicima često nelogičan sa određenim svojim pravilima, a još više izuzecima odstupanja
od pravila, treba biti obazriv, i što je najbitnije, voditi se mišlju da je „Pravopis srpskog jezika“ knjiga koja se konsultuje kad god se pojave određene nedoumice.
U nastavku slede najčešće greške iz pravopisa i gramatike u svakodnevnoj komunikaciji:
• Ja bih, ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Iako mnogo puta naglašeno i
ponovljeno, ova greška se i dalje najčešće provlači, svesno ili nesvesno, kod većeg broja srpskih govornika. I to tako da se vrši generalizacija pravila pa dobijamo oblike kao što su: on bih, ti bih,… A često se zaboravlja i na pun oblik u 1. i 2. licu množine, pa dobijamo: mi bi, vi bi
• Kod kuće sam, a ne kući sam. Lokativ koji iskazuje mirovanje zahteva predlog. Kući j e oblik dativa. I koristio bi se u primeru kao što je: „Idem ka kući.“
• Zaspim (na krevetu) , a ne zaspem (na krevetu). Oblik zaspem je prvo lice jednine prezenta od glagola zasuti (pesak).
• Izviniti se (nekome) , znači tražiti oproštaj, a ne izvinuti se. „Izvinuti se“ je glagol čije značenje podrazumeva fizičku aktivaciju.
• Poljupci, a ne poljubci. Po pravilu jednačenja suglasnika po zvučnosti B ispred C prelazi u svoj bezvučni parnjak P.
• Zadaci, trenuci, a ne zadatci i trenutci. Glas T se gubi ispred glasa C jer ga on već sadrži.
• Trebalo je (to da uradi), a ne trebao je (to da uradi). Ovaj glagol je u našem jeziku bezličan.
• S poštovanjem, a ne s’ poštovanjem. Možda nekom nebitan, jedan sitan mali interpunkcijiski znak, apostrof. Ali on ovde govori da ne znamo da predlog „sa“ ima svoj ravnopravan kraći oblik „s“ tako da ništa nije izostavljeno i nema potrebe za apostrofom.
• Predsesnik, a ne presednik ili precednik. Ali potpredsednik. Glas D ostaje ispred S i tu se baš radi o jednom od izuzetaka od jednačenja po zvučnosti koje glasi da se D zadržava ispred glasa S, ali zato u potpredsednik glas D prelazi u svoj bezvučni parnjak ispred glasa P.
• „Mi ćemo to uraditi.“, ali „Uradićemo to.“ Pomoćni glagol u Futuru I piše se
spojeno (ćemo, ćete). S tim da se piše zajedno sa glagolom kad je glagol ispred njega -uradićemo.
• Za kraj, neke zanimljivosti koje ćete sresti u pravopisu, a verovatno niste znali da su ispravne u tom obliku, zato se uvek vraćamo n“Pravopis srpskog jezika“ kao jedini pravi izbor kada imamo neku nedoumicu u pisanoj ili govornoj komunikaciji: laptop, a ne lap top ili lap-top; bez veze, a ne bezveze; razumej, a ne razumi (infinitiv glagola
„razumeti“ u prvom licu jednine), štriklirati, a ne štiklirati, kalodont, a ne kaladont…

Autor: Ljupka Cvijić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *