Snaga, gracioznost, lepota – osobine koje nam prvo padnu na pamet kada pomislimo na konja. Ove plemenite životinje su mnogo više od prenosilaca tereta i učesnika u trkama.
Hipokrat sa Kosa, starogrčki lekar, prvi je ukazao na njihov značaj. Primetio je da ratnici na konjima imaju mnogo više snage i samopouzdanja od onih koji se bore sa zemlje. Od tada se terapija konjima sprovodi u medicini.
Ovaj način lečenja ima svoj stručni naziv – hipoterapija. Do sada se uspešno pokazala u lečenju različitih oboljenja izazvanih oštećenjem centralnog nervnog sistema. Vrlo je važno da pokreti konja i obolele osobe budu skladni. Osoba mora sedeti na konju bez sedla, jer na taj način poboljšava svoju motoriku, ravnotežu i koordinaciju. Osim što pomaže osobama koje se otežano kreću, ova terapija se uspešno pokazala i u lečenju različitih poremećaja govora, glasa, čitanja i pisanja. Tretman konjima opušta sve mišiće u telu, pa tako i one koji su zaduženi za komunikaciju. Tretman je, takođe, delotvoran u oblastima psihoterapije, poboljšava raspoloženje, osećanja, toleranciju.
Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, koje su se održale 1952. godine, devojka po imenu Liz Halter osvojila je prvo mestu u konjičkom sportu. Ovaj podatak dobija posebnu vrednost ako uzmemo u obzir to da je devojka bolovala od cerebralne paralize, a takmičila se sa potpuno zdravim osobama. Liz je u više navrata naglasila da joj je jahanje promenilo život, i time ukazala na njegov značaj.
Na beogradskom hipodromu postoji objekat koji je sagrađen sa ciljem da se u njemu odvija ova vrsta lečenja. Izgradnja ovog objekta doprinela je uključenju ljudi sa različitim invaliditetima u normalan životni tok. U našoj zemlji svaka deseta osoba živi sa nekim oblikom invaliditeta, a mnogi od njih svakodnevno nailaze na nerazumevanje. Svaka osoba zaslužuje pravo na normalan život.
Autor: Jelena Ćetković
