Lav Nikolajevič Tolstoj – od „nesposobnog“ đaka do „najvećeg“ pisca

Kultura

Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe – reči su istaknutog ruskog realiste koji je preminuo 20. novembra 1910. godine u Astapovu.

Ovaj pisac, književni kritičar, filozof  rođen je u Jasnoj Poljani 9. septembra 1829. godine u porodici starog ruskog plemstva. Nosio je titulu grofa i bio je mlad kada su mu roditelji preminuli. Brigu o njemu i četvoro braće i sestara preuzeli su rođaci.

On je 1844. godine upisao studije prava i orijentalnih jezika na Kazanskom univerzitetu, ali je ubrzo iste napustio. Profesori su ga opisivali kao „nesposobnog i nevoljnog da uči“, te se on vratio u Jasnu Poljanu. Obilazio je Moskvu i Sankt Peteburg i počeo da vodi „život propalice“- odavao se alkoholu, družio se sa ženama sumnjivog morala, upao u dugove.

Na vreme se osvestio i pokušao da ponovo upiše fakultet, što mu nije uspelo. Ipak, sa bratom odlučuje da se 1851. godine priključi carskoj armiji na Kavkazu. Zbog zasluga u Krimskom ratu ( 1853- 1856 ) i borbi za oslobođenje Sevastopolja, dobio je orden za izuzetnu hrabrost.

Tolstoj zapravo počinje da piše tek u ovom periodu.

Iskustvo iz vojske oblikovalo je njegov književni razvoj, a na njega je uticalo i putovanje po Evropi tokom 1860-1861. godine. Sreo se sa autorom romana „Jadnici“ Viktorom Igoom, a na njegove političke stavove i filozofiju uticao je francuski anarhista Pjer Žozef Prudon.

„Ako spominjem ovaj razgovor sa Prudonom, to je da bih pokazao da je, u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme“ – Tolstoj o Prudonu. 

Inspirisan iskustvima iz Evrope, vratio se u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škola za decu ruskih seljaka. Takođe, svoje viđenje obrazovanja izneo je u eseju „Škole u Jasnoj Poljani“ iz 1861. godine. Kako je carska tajna policija stalno uznemiravala Tolstoja, škole su ubrzo ukinute.

Tolstoj je izvanredno prikazao rusko društvo u svom romanu „Kozaci“ iz 1863. godine. Svoje prvo remek-delo, roman „Rat i mir“ objavljivao je po delovima u periodu od 1863. do 1869. godine. Ovo delo važi za jedan od najvećih romana ikada napisanih i sadrži 580 likova. Neki od njih su fiktivni, a neki su poznati, poput Napoleona Bonaparte.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.

Ovo je jedna od najpoznatijih i najcitiranijih rečenica ikada. Njome počinje drugo Tolstojevo remek-delo, “Ana Karenjina”, objavljeno 1878. godine. Karenjina i Vronski glavni su akteri Tolstojeve priče o braku, ljubavi i preljubi koja je pod uticajem društvenih normi sa jedne, a potragom za srećom, sa druge strane. 

Nakon Karenjine, Tolstoj se okrenuo hrišćanskim temama.

Bio je oženjen 16 godina mlađom Sonjom Andrejevnom sa kojom je imao trinaestoro dece. Ipak, petoro im je umrlo u ranom detinjstvu.

Virdžinija Vulf, engleska književnica, nazvala ga je najvećim romanopiscem svih vremena. Jedan od začetnika modernog romana, irski pisac Džejms Džojs za Tolstoja je rekao: “On nije nikada dosadan, niti glup, nikada umoran, pedantan ili teatralan”.

U toku zimske noći napustio je dom i uputio se na železničku stanicu u Astapovu. Tamo je preminuo usled zapaljenja pluća.

Neki od njegovih najpoznatijih citata su:

Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima a o vama dobro.

Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.

Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.

Plašljiv prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.

Nikad put ka dobrom znanju nije vodio po svilastoj travi zasijanoj cvećem, čovek mora uvek da se penje po golim stenama.

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *