Oko imena Milana Stojadinovića se prepliću različite enigme i afere.On je definitivno jedna od najintrigantnijih političkih figura 20. veka.
Ali ko je zapravo bio Milan Stojadinović? Veliki čovek, kako su mislili jedni ili fašista, kako su ga videli drugi? Najbolje ćete saznati o čoveku u njegovim govorima tokom najvarljivijih vremena.
Tačnije, njegov govor na finansijskom odboru Narodne skupštine 4. februara 1937.:
„Gospodo, jedan i po milion vojnika u budućem evropskom ratu rešiće rat. Gde se naših jedan i po milion vojnika budu stavili, na toj strani biće sigurna pobeda. Pa, čak, i ako ne bi ušli u rat, jedan i po milion vojnika, to je tako važan jedan faktor, da i posle svršenog rata mi ćemo trebati i pobednicima i poraženima“.
Jasno je.Biti na strani pobednika.
Bio je tri puta ministar finansija, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije i ministar spoljnih poslova,agent Udbe i nesumnjivo najveća politička i ekonomska ličnost predratne Jugoslavije.Tajno ime Mercedes dobio je 1952. godine dok je boravio u emigraciji. Ozna i Udba su godinama pratile njegove aktivnosti jer je emigrirao i živeo u Buenos Ajresu. Dokaz koliko je Titova agentura pružala daleko svoje pipke i da zna sve o svom bivšem ministru, govori kako je nastalo njegovo špijunsko ime.
Stojadinović je, naime, jednom prilikom sklapao u ime Kraljevine Jugoslavije ugovor sa kompanijom „Benz“ u Nemačkoj i kupio automobil marke „mercedes“ za jedan dinar. Udba ga je na to podsetila kada mu je kao svom špijunu dala ime Mercedes. Zanimljivost je da Milan Stojadinović je interniran iz Beograda 18. aprila 1940. nakon navodnog pronalaska „kompromitujućeg materijala“. Do marta 1941. držan je u Rudniku, Karanu i Ilidži. Na sednici Krunskog saveta 6.marta 1941.godine odlučivalo se o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. U strahu da Hitler ne izdejstvuje povratak na vladu Stojadinovića, kao proosovinskog čoveka, na Krunskom savetu je tada rešeno da se bivši predsednik vlade – koji se već jedanaest meseci nalazio u internaciji – preda Britancima „na čuvanje“.Stojadinović je 18. marta izgnan na grčku teritoriju a zatim predat Englezima. Na Mauricijus je iskrcan 14. aprila. Stojadinović je 1948. godine stigao u Argentinu nastanivši se u Buenos Ajresu.
U policijskom dosijeu Udbe o Stojadinoviću je pisalo:
„Tokom četvorogodišnje razrade njegove delatnosti u Buenos Ajresu nismo mogli da ustanovimo nijedan slučaj njegovog aktivnog istupanja protiv FNR. Politička emigracija se na njega mnogo obraćala, ali se dobija utisak da on emigraciju smatra izgubljenom, bezvrednom, a svaki njen rad beskorisnim. Jedino je u dva navrata manjim sumama pomogao crkvenoj opštini u Buenos Ajresu i za neke pojedince izdejstvovao useljenje. Sam izdaje jednu ekonomsku reviju, a u ovoj redovno piše pozitivno o ekonomiji i privrednom razvitku FNRJ.“
Autor: Teodora Boškovski
