Čovek čije je prezime postalo sinonim za izdaju – Vidkun Kvisling

Društvo

Kvisling je pojam nastao po imenu Vidkuna Kvislinga, norveškog političara i nacističkog saveznika tokom Drugog svetskog rata. U prenesenom značenju danas se taj izraz upotrebljava za nelojalnu saradnju u bilo kom smislu, a koja za rezultat ima štetu koja se nanosi sopstvenom narodu ili sredini kojoj takva osoba pripada. Prvi put je u svom značenju upotrebljen u londonskom Dejli mejlu, a nakon toga ju je radio-program BBC-ja popularizovao i u ostalim jezicima.

Vidkun Abraham Lauric Jonson Kvisling (18. jul 1887 – 24. oktobar 1945.), norveški je političar i državnik. Od dečačkih dana zanimale su ga religija, metafizika i matematika, ali roditelji su ga usmerili ka vojnoj karijeri. Svoju vojnu karijeru započeo je veoma rano, sa 18 godina. Pohađao je Vojnu vazduhoplovnu školu i bio je najbolji u svojoj klasi. Godine 1917. unapređen je u čin kapetana.

U razdoblju od 1922. do 1925. godine učestvovao je u humanitarnim misijama u Sovjetskom Savezu i Jermeniji, a kasnije je bio službenik u norveškoj ambasadi u Moskvi. Po povratku u Norvešku ušao je u politiku kao strastveni antikomunista. Bio je ministar odbrane (1931—1933) u kabinetu premijera Agrarijana, ali je kasnije osnvoao sopstvenu političku stranku Narodni savez.

Ova ekstremno desničarska stranka želela je da ukine komunizam i sindikate, ali nije bila popularna među glasačima. Bila je to mala politička stranka s malim brojem sledbenika. Narodni savez, kao politički srodnu stranku, pomagali su nemački nacisti. Kvisling će im se odužiti pri invaziji na Norvešku jer će njegova stranka biti peta kolona pri napadu Nemačke na Norvešku.

Početkom Drugog svetskog rata Kvisling je održao brojne sastanke s Hitlerom i njegovim saradnicima kako bi ih uverio u nužnost osvajanja Norveške. Kada ih je ubedio aprila 1940. Nemačka je izvršila invaziju na Norvešku, a već u maju Norveška je kapitulirala. Dana 9. aprila 1940. kraljevska porodica i članovi parlamenta bili su prisiljeni da napuste glavni grad Norveške. Kvisling je tu video svoju priliku da se domogne vlasti te se već nekoliko sati nakon nemačke invazije proglasio premijerom, a Narodni savez jedinom legalnom političkom strankom. Uložio je sve svoje napore kako bi ga Hitler proglasio firerom Norveške, ali Nemci ga zapravo nisu doživljavali kao vođu. Postavili su Kvislinga za premijera 1. februara 1942. godine. Zauzvrat Kvisling se trudio da u norveško društvo implementira nacističke principe, takođe je organizovao i progone Jevreja. Pored toga sprovodio je terorističke metode protiv onih koji su iskazivali lojalnost kralju.

Nakon završetka Drugog svetskog rata Vidkun Kvisling uhvaćen je i norveški sud ga je osudio na smrt streljanjem. Smrtna kazna je izvršena 24. oktobra 1945. godine. Kvislingovo prezime postalo je sinonim izdaje i saradnje sa neprijateljem širom sveta, ne samo u Norveškoj.

Autor: Katarina Đokić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *