Prvi balkanski rat izbio 8. oktobra 1912. godine, sa ciljem da Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora oslobode u potpunosti Balkansko poluostrvo od Osmanlija.
Kumanovska bitka je vođena za vreme Prvog balkasnog rata, 23. i 24. oktobra 1912. godine. Srpska vojska je tada izvojevala veliku pobedu nad turskom vojskom.
Načelnik štaba Vrhovne komande general Radomir Putnik i njegov pomoćnik pukovnik Živojin Mišić (nakon ove bitke unapređen u generala), shvatajući važnost Ovčeg polja, visoravni istočno od Skoplja, bili su ubeđeni da će se tu odigrati odsudna bitka. Zato je Putnik tamo poslao Prvu armiju pod komandom generala Petra Bojovića. U isto vreme, turska Vardarska armija išla je ka Kumanovu u nameri da Srbe zadrži što duže ispred Ovčeg polja jer su i oni smatrali da će se presudna bitku tu voditi.
O tome piše i učesnik Pavle Jurišić – Šturm:
“…Već oko šest sati započela je borba kakvoj se Turci, svakako, nisu nadali. Naša artljerija, koja zbog vrlo rđavih položaja nije mogla da dejstvuje, ostavljena je na dušu pešadije. I pešadija se pokazala kako treba. Bajonetima su naši hrabri pešaci pravili put za artiljeriju i otimali položaje od neprijatelja. Kiša kuršuma neprijateljskih i mitraljeza nije zbunila ni jednog našeg vojnika.
Jedan puk turske konjice hteo je da se probije na naše levo krilo. Turci su imali položaj daleko bolji na svom desnom krilu, no naš odred sa kojim sam ja bio na levom krilu. Između nas je bila udaljina. Odjendom čitav puk konjice spusti se i pojuri k nama. Hteli su svakako da nas razbiju. Mi se ne zbunismo. Osusmo plotun, drugi, treći. Sa strane levo od mene, grunuše naši dobrovoljci. Njihovi kuršumi sipali su kao kiša…
Bilo je tri sata po podne. Naši plotuni načiniše zabunu među turskim konjanicima. I konji i ljudi padali su kao snoplje. Ono malo što ostade prsnu na sve strane…” Pobeda srpske vojske bila je potpuna.
Turska Vardarska armija se borila po planu, ali uprkos tome, doživela je težak poraz, iako je turska vojska operativno iznenadio srpsku komandu svojim iznenadnim napadom. Na drugoj strani, srpska komanda je počela bitku bez planova i priprema. Srpska komanda je posle bitke bila u uverenju da se borila sa slabijim turskim jedinicama i da se glavne neprijateljske snage nalaze na Ovče polju.
Bitka kod Kumanova bila je odlučujući faktor u ishodu rata u Makedoniji. Turski plan da vode ofanzivni rat je propao, a Vardarska armija je naterana da napusti značajnu teritoriju. Uz to je izgubila veliki broj artiljerijskih oruđa koja nije mogla da nadoknadi jer su putevi snabdevanja iz Anatolije bili presečeni. Prva srpska armija je polako napredovala ka Skoplju i ušla u grad 26. oktobra.
Autor: Katarina Đokić
