Kako se tada govorilo, jedini pravi naslednik Valentina Rosija, Marko Simončeli, stradao je 2011. godine na Velikoj nagradi Malezije.Još kao mali zavoleo je motosport i krenuo je da se bavi motociklizmom. Sa devet godina osvojio je svoj prvi trofej, bio je šampion italijanskog Minamito šampionata koji je osvajao još 5 puta. Prvi put se 2002. godine našao u MotoGP-u, sa samo 15 godina. Vozio je te sezone samo šest trka za Apriliju, a prvu pobedu ostvario je 2004. godine na kišnom Jezeru.
Tada je vozio za Rauch Bravo tim. 2006. godine prebacuje se na klasu 250 gde vozi za Gilleri, a prvu pobedu u ovoj kategoriji ostvaruje na Muđelu 2008. godine. Upravo je te godine vozio sjajno i pored te, uspeo je da zabeleži još 4 pobede koje su mu pomogle da osvoji svoju prvu šampionsku titulu. Kraljevsku klasu počeo je da vozi 2010. godine i nakon lošeg starta uspeo je da pronađe formu završivši tu sezonu na osmom mestu. Poslednju sezonu vozio je sjajno i predviđala mu se svetla budućnost. Zauzeo je treće mesto i prvi podium u Češkoj, dok je najveći uspeh napravio u Australiji kada je stigao do druge pozicije.Tri godine nakon osvajanja titule u klasi 250 Simončeli se ponovo našao u trci Malezije. Bila je to predposlednja trka sjajne sezone. U drugom krugu nesrećno je izgubio kontrolu nad motociklom i u pokušaju da se vrati na stazu naleteo je na Kolina Edvarsda i Valentina Rosija koji nisu mogli da se zaustave. Trka je bila prekinuta istog momenta i Simončeli je prevezen u bolnicu koja se nalazi u okviru staze. Pomoć doktora nije bila dovoljna i objavljeno je da je Marko podlegao povredama.Super Sić će ostati zapamćen po svom sjajnom karakteru, brzom i agresivnom stilu vožnje, kao i po svom neverovatnom talentu koji je posedovao. Po njemu je dobila ime staza Velike trke San Marina, dok njegov otac predvodi ekipu Sić58 koja se takmiči u Moto3 šampionatu.
Autor: Andrej Jakovljević
