Bivši dugogodišnji fudbalski reprezentativac i legendarni kapiten Mančester Junajteda, Nemanja Vidić, puni danas 39 godina. Nemanja Vidić je rođeni Užičanin, a proslavio se kao fudbaler kroz 5 ekipa. Uz to važi i za velikog čoveka, a to zna i Aleks Ferguson, koji je napominjao da je Vidić stalno bio spreman da pomogne svojoj zemlji, a da nije prezao čak ni od toga da se pojavi na Kosovu ako zatreba, jer to je kako je Nemanja sam tvrdio njegova otadžbina.
Karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi, odakle je prešao u Spartak iz Subotice. U periodu od 2004. do 2006. godine igrao je u Rusiji za ekipu Spartaka iz Moskve, a najveći i najbolji deo karijere proveo je u Mančester Junajtedu, za koji je igrao punih 8 sezona, zabeleživši 211 nastupa uz 15 zvaničnih pogodaka. Karijeru je završio u Interu, ali tamo je bio samo senka onog zlatnog i stenovotog Nemanje iz ranijeg dela karijere.
O tome koliko je dominantan bio govori podatak da je Mančester pobedio čak 149 utakmica na kojima je Vidić nastupio, što znači da Nemanja ima 71% pobeda u engleskom velikanu i po tome je prvi od svih igrača u Premier ligi koji su zabeležili više od 200 nastupa. U Mančesteru su ga i prozvali rođenim pobednikom i pravim liderom i kapitenom (i to pored Gigsa i Skolsa u to vreme), kako i na terenu tako i van njega, a Nemanja Vidić važi i za veliku legendu kluba i to se nikada neće promeniti.
Poštovanje je zaslužio pre svega ogromnim požrtvovanjem i izdržljivošću, koje je pokazivao svakom prilikom, a poznati su njegovi startovi glavom, tamo gde drugi nisu smeli ni nogom. Nemanja nije prezao ni od koga, imao je ciljeve, a svoje granice je stalno pomerao, a u tome mu je u mnogome pomogao njegov dugogodišnji štoperski partner, Rio Ferdinand. Sa Mančesterom je bio 5 puta prvak Engleske, 3 puta je osvajao Liga kup, a jednom je osvojio i Svetsko klupsko prvenstvo.
Uz fenomenalnu klupsku karijeru zabeležio je i 56 nastupa za A selekciju Srbije, a dva puta se upisao u listu strelaca.
Red je da se podsetimo i nekog Nemanjinog kiksa, iako mu to ne zameramo. U grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Južnoj Africi je napravio nejasan i nepotreban potez u svom kaznenom prostoru, kada je rukom zakačio loptu i omogućio penal za Nemačku. Ipak tada nas je Stojković sačuvao, a Milan Jovanović doneo istorijsku pobedu, koja nažalost nije tada bila dovoljna za prolaz dalje.
Možemo mi ovako danima, kako kroz statistiku, tako i kroz prepričavanja šta je Vidić doživeo i postigao u karijeri, jer toga je stvarno dosta. Pitajte bilo kog ljubitelja fudbala i reći će vam nešto pozitivno o srpskoj „steni“. Možda ipak ovo „stena“ i ne bi trebalo da ide pod navodnike, jer je on to stvarno i bio na terenu.
Povrede su sprečile da se njegova karojera produži, ali život je to, skoro nikad ne znamo kad je kraj. Srbiji ostaje da se još dugo ponosi ovakvim igračem i čovekom, a izgleda da ćemo čekati bar još neko vreme dok se ne pojavi neko sličan njemu. I ne čekamo samo mi, čeka i fudbal!
Danas van Dajka porede sa Vidićem, ali ovo je totalno drugo vreme (ne umanjuje se van Dajkov uspeh i neosporan kvalitet koji poseduje). Vidić se suočavao sa najboljim svetskim napadačima kao što su Tores, Drogba, van Persi, Mesi, Eto, kao i mnogi drugi, a sa Kristijanom Ronaldom je delio i svlačionicu. Sve ovo govori da je Vidić igrao bez straha, ulazio je u duele sa najvećima i veoma često izlazio kao pobednik.
Srećan rođendan Nemanja!
Red je da završimo sa onom Nemanjinom: „Nos možeš popraviti, al’ ponos ćeš malo teže, ukoliko dozvoliš protivniku da postigne gol“.
Autor: Oliver Mijušković
