Danas, 21. oktobra obeležava se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Obeležava se kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen kada su nemačke okupacione trupe izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Kragujevački oktobar je ime za masakr koji su 20. i 21. oktobra 1941. godine počinili nemački vojnici. Ubijeno je oko 7.000 nevinih žrtava. Nemački izvori tvrde da ih je bilo oko 2.800. Među ubijenima su bili su i učenici i profesori gimnazije, čuveno V3 odeljenje.
I ovog 21. oktobra prisetićemo se te neke zemlje seljaka na brdovitom Balkanu i Desanke Maksimović i njenih tužnih stihova kojima obeležavamo i ovaj dan.
Desanka Maksimović: Krvava bajka
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
U znak sećanja na užasan zločin, nedaleko od spomenika poginulima u Šumaricama, u Kragujevcu, svake godine se održava Veliki školski čas.
Veliki školski čas se kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održava od 1971. godine, kada je izvedena poema „Crni dan“ Duška Radovića.
Tog 21. oktobra stradali su i pripadnici romske populacije. Među nevinim žrtvama našlo se i 23 romske dece uličnih čistača obuće.
Streljanje u Šumaricama, u duboderinama kraj Erdoglijskog i Sušičkog potoka iz kojih je bilo teško pobeći, počelo je 21. oktobra u sedam sati ujutru i trajalo je neprekidno do 14 časova.
Među streljanima je bilo i mlađih od 16 godina.
Od 2012. godine 21. oktobar obeležava se i kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.
I danas čitamo zajedno Desankine stihove i prisećamo se tog tužnog dana u nadi da se više nikad ponovoti neće.
Autor: Aleksandra Jelesijević
