“Umetničko delo sagrađeno za predstavljanje drugih umetničkih dela, oživelo zahvaljujući ljudima koji su verovali u moć mašte” Joe Cahill, o Sidnejskoj operi. Ako možda još niste imali mogućnosti da odate počast Australiji svojom posetom, sigurno znate kako izgleda možda najpoznatija opera na svetu. Sidnejska opera je poznata gradevina koja se nalazi u Sidneju, Novi Juzni Vels, Australija. Dana 28. juna 2007. godine postala je deo UNESCO-ve Svetske bastine. Godišnje ona privuče više od 1.500.000 turista i na spiskovima mesta koje se isplati posetiti nalazi se uvek pri vrhu. Opera pokriva 18.000 kvadratnih metara, dugačka je 183 metra, a široka 120. Poznata je po konstrukciji krova koji izgleda kao školjke, što je predstavljalo veliku inovaciju u svetu arhitekture, ali i izazvalo brojne probleme u konstruisanju. Februara meseca 1956. godine premijer Novog Južnog Velsa, Joseph Cahill, objavio je međunarodni konkurs kako bi se dobilo najbolje rešenje prema kom bi se izgradila nacionalna kuća opere u Sidneju.
Kao što znamo, pobedilo je rešenje arhitekte Jerna Ucona, a Sidnejska opera postala je jedna od najprepoznatljivih zgrada na svetu. Ono što je doduše malo manje poznato jeste to da je uslovima konkursa bilo dozvoljeno da projektni timovi prilože koliki god žele broj crteža, pod uslovom da su svi crno beli. Na samom kraju na danasnji datum 1973. godine zavrseno je ovo vanvremensko delo arhitekture. Sidnejsku operu zvanično je otvorila kraljica Elizabeta II, a otvaranju je prisustvao veliki broj ljudi. Neki su mislili da Sidnejska opera nikada neće biti završena, ali je njeno savršenstvo opravdalo sva produženja radova. Ceremonija je prenošena preko televizije, a uključivala je vatromete i izvedbu Betovenove Devete simfonije. Jorn Utzon nije prisustvao ceremoniji, jer nije pozvan, niti je njegovo ime bilo pomenuto na otvaranju.
Autor: Marija Milićević
