Na današnji dan, 19. oktobra 1964. godine, u avionskoj nesreći na obroncima Avale, tragično je nastradala cela delegacija tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Oktobra davne 1964. godine, Beograd se spremao za proslavu 20 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Pored tadašnjeg jugoslovenskog državnog vrha, na proslavu je pozvana delegacija iz Sovjetskog Saveza, na čelu sa maršalom Birjuzovim i generalom Ždanovim, koja je i sama učestvovala u operaciji oslobađanja Beograda. Međutim, dolazak aviona „Iljušin II-18“ nije prošao onako kako je planirano.
Sletanje aviona prvobitno je bilo određeno za 9 i 30, da bi kasnije ipak vreme dolaska bilo pomereno na 11 i 30 časova. Na našem aerodromu, u Surčinu, na čelu delegacije za doček bio je Jovan Veselinov (sekretar Saveza komunista Srbije), Jakov Blažević, general-pukovnik Rade Hamović, načelnik Generalštaba JNA, general-pukovnik Otmar Kreačić, Dragi Stamenković, Branko Pešić, Milan Rajačić, Životije Savić, pukovnik Viktor Tarašević i mnogi drugi. „Iljušin II-18“ je poslednji put viđen na radarskom ekranu u 11 i 34, i potom je nestao. Našoj delegaciji je javljeno da se u daljini prema Avali vidi ogroman plamen, a zatim i dim. Kada je potvrđena nesreća, čitava delegacija se sa aerodroma uputila tamo.
Pretpostavlja se da je zbog neispravnog uređaja za navigaciju, avion izgubio visinu i da je usled guste magle udario u padinu Avale, na oko 200m od spomenika Neznanom junaku. Prilikom pada aviona, pričinjena je velika šteta, pokidano je drveće u širini od 100m, a od aviona koji je udario u brdo i eksplodirao, nije ostalo gotovo ništa.
Nakon brze intervencije vatrogasaca, policije i hitne pomoći, nažalost nikome nije bilo spasa. Poginulo je svih 18 putnika.
Delegaciju Sovjetske armije činili su:
1. Sergej Semjonovič Birjuzov, maršal Sovjetskog Saveza, član CK KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta SSSR, načelnik Generalšataba oružanih snaga SSSR i prvi zamenik ministra odbrane SSSR, heroj Sovjetskog Saveza.
2. Vladimir Ivanovič Ždanov, general-pukovnik tenkovskih jedinica, načelnik Vojne akademije tenkovskih jedinica, heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije.
3. Nikolaj Romanovič Mironov, general-major, član Centralne revizione komisije KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta i načelnik Odeljenja u CK KPSS.
4. Nikolaj Nikolajevič Škodunovič, general-lajtnant, zamenik načelnika Vojne akaedmije „M. V. Frunze“.
5. Ivan Kondratevič Kravcov, general-lajtnant u penziji, heroj Sovjetskog Saveza.
6. Leonid Porfirevič Bočarov, general-major u penziji.
7. Grigorij Timofejevič Šeludko, potpukovnik, stariji ađutant načelinka Generalštaba i zamenika ministra odbrane SSSR maršala Sergeja Birjuzova.
Foto: sl.wikipedia.org
Ostali članovi posade aviona:
- Mihail Petrovič Sisujev, major, komandant aviona.
- Genadij Andrejevič Beljsjev, major, drugi pilot.
- Genadij Nikolajevič Kurišev, treći pilot.
- Aleksej Vladimirovič Afimov, navigator.
- Vladimir Dmitrijevič Iščenko, major tehničke službe, inženjer.
- Oleg Sergejevič Molin, kapetan tehničke službe, tehničar.
- Valentin Vasiljevič Černenko, stariji poručnik, tehničar.
- Evgenij Vasiljevič Jermanov, stariji seržant, radista.
- Nikolaj Andrejevič Žebelev, stariji podoficir.
- Valentin Fedorovič Kačalkin, mlađi seržant.
- Tamara Sergejevna Kuzmina, mlađi seržant, stjuardesa.
Bio je to dana kada su i Beograd i Moskva plakali. Proglašena je dvodnevna žalost i otkazane su sve manifestacije vezane za proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Sutradan, na aerodrom u Surčinu, sleteo je drugi sovjetski aviona, sa dve delegacije. Prva delegacija je stigla na proslavu Dana oslobođenja, dok je druga bila zadužena za prijem i ispraćaj posmrtnih ostataka, tragično nastradalih junaka.
Taj 20. oktobar ovoga puta nije proslavljen kako je planirano. Obeležen je samo polaganjem venca i održavanjem sednice Gradske skupštine, koja je više bila komemorativnog karaktera. Pored Josipa Broza Tita, koji je posthumno odlikovao poginule članove delegacije, na sednici su prisustvovali i Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj i Petar Stambolić.
O velikom poštovanju prema tragično nastradaloj delegaciji, svedoči nam to što su Beograđani prilikom prenošenja tela nastradalih do aerodroma, izašli iz svojih domova na ulicu i napravili kolonu duž čitavog puta, od Doma JNA pa sve do vojnog aerodroma u Batajnici.
Foto: sr.wikipedia.org
Naredne, 1965. godine, u njihovu čast na Avali podignut je i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, koji je uradio srpski vajar Jovan Kratohvil.
Autor: Iva Oluić
