Trgovina ljudima je globalni problem, najčešće oblik organizovanog kriminaliteta koji prožima sva društva i sve regione sveta. Trgovina ljudima se ne ograničava na teritoriju samo jedne zemlje. Proces trgovine ljudima obuhvata faze vrbovanja, transporta i eksploatacije žrtava. Događa se na teritoriji zemalja porekla, tranzita i krajnjeg odredišta. Zemlje porekla su uglavnom siromašne zemlje, zemlje u konfliktnim i postkonfliktnim fazama, dok su zemlje odredišta razvijene, demokratske, države. Milioni ljudi svakodnevno usled negativnih uslova života postaju žrtve trgovine ljudima, a njihova osnovna ljudska prava i slobode se krše.
Trgovina ljudima nije istorijski nepoznata, potiče još iz perioda starog Egipta i Rima, gde su robovi predstavljali „oruđe koje govori“ što je ekvivalentno današnjem položaju ljudi koji su žrtve trgovine ljudima, tako da sa te strane trgovinu ljudima možemo nazivati i „modernim ropstvom“. Tokom prošlog i početkom ovog veka, međunarodna zajednica je donela brojne dokumente univerzalnog karaktera koji su se bavili pitanjima zaštite ljudskih prava i sprečavanjem trgovine ljudima.
Trgovina ljudima bila prihvatljiva društvena pojava, a žrtve su uglavnom bile iskorišćavane za teške fizičke poslove i pripadale su određenoj rasnoj, verskoj ili nacionalnoj grupi. Danas su žrtve u najvećoj meri izložene seksualnoj eksploataciji, različitih su etničkih i rasnih pripadnosti. Novi svetski poredak doneo je nove oblike trgovanja ljudima, ali je cilj ostao isti sticanje materijalne ili neke druge koristi. Žene i deca su tokom cele istorije čovečanstva bili seksualno i ekonomski iskorišćavani, a to je prisutno i danas. U Evropi je ovaj problem posebno došao do izražaja nakon raspada SSSR-a krajem osamdesetih godina XX veka, zbog izraženih ekonomskih migracija, odnosno potrage za boljim životom na Zapadu.
Širom Evrope se danas obeležava Dan borbe protiv trgovine ljudima kako bi se pažnja javnosti usmerila na opasnosti i posledice jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, a procenjuje se da godišnje u svetu 2,45 miliona ljudi postanu žrtve te trgovine.
Što se tiče situacije u Srbiji, prošle godine zabeleženo je 39 žrtava trgovine ljudima, a samo u prva tri meseca ove godine identifikovano ih je 22, što se i dalje smatra samo delom stvarnih slučajeva, saopštila je Fondacija Unitas.
Autor: Katarina Đokić
