Sve o rasi JAZAVIČAR

Društvo

Jazavičar je rasa poznata svima zbog svog prepoznatljivog duguljastog (ili ’’viršlastog’’) izgleda. Nazivaju ga i ’’pas viršla’’. Zanimljivost koju malo ko zna je činjenica da su ovi psi bili miljenici egipatskih faraona. Ranije se ova rasa koristila pretežno za lov, zbog svoje sitne građe, dok danas dominira u porodičnom i izložbenom svetu.

POREKLO

Jazavičar vodi poreklo čak iz drevnog Egipta. Tamo su nađeni crteži malih, prizemljenih pasa, izduženog tela. Freske su nađene u grobnicama faraona Tutmasa Trećeg i Hmenhotera. Stari Egipćani su jazavičare nazivali tekel, što na staroegipatskom znači žestok, vatren, hrabar. Ove osobine su najverovatije najbolje opisivale pse koji su priličili faraonima kao božanskim ljudima.

Sledeći prikaz ove rase nalazimo u Nemačkoj gde dobijaju konačan oblik u 19. veku. Jazavičari su u Nemačkoj bili poznati, jer su lovili jazavce. Na nemačkom se jazavičar zove Dachshund, a Dach je jazavičar. Preteče ove rase se pojavljuju čak i u 15. i 16. veku. Jazavci im nisu bili jedini plen. Lovili su i lisice, ali su zbog dobrog njuha služili kao tragači divljih svinja. Postojalo je nekoliko veličina jazavičara. Manji su bili zaduženi za zečeve i lasice i vidre, a veće rase za jazavce i veprove. Veoma veliku ulogu u razvoju i usavršavanju ove rase imao je Wilhem Daake koji je s uzgojem počeo 1868. Pošto se populacija jazavičara vrlo brzo uvećavala, pojavila se potreba za jasno određenim rasnim priznanjem 1879. godine, a 1888. godine osnovan je i klub jazavičara u Nemačkoj. Nemački lovci su bili fascinirani koliko su jazavičari željni za borbom i traganjem za plenom. Od 50-tih godina su poznati kao jedna od najpopularnijih porodičnih pasa u Americi.

Izvor; Jelena Dinić

IZGLED

Jazavičar je prepoznatljivog duguljastog izgleda, nizak, kratkonog, pravougaonog i veoma mišićavog tela. Oči su ovalne, dobroćudnog pogleda, uši su velike i šljampave. Ova rasa je podeljena u tri veličine: normalne, patuljaste i kunićare. Oni su svi dalje prema tipu dlake podeljeni na: kratkodlake, dugodlake i oštrodlake. Bitno je napomenuti da se po veličini ne dele po visini, već prema obimu grudnog koša. Normalni su visine 35 cm i težine oko 9 kg, patuljasti su visine 30 do 35 cm i težine oko 5 kg, kunićari su visine do 30 cm i lakši od 5 kg.

Kada je boja dlake u pitanju mogu se naći u crnoj boji, kao i svim nijansama smeđe, a oštrodlaki jazavičar može biti i sive boje. Kod kratkodlakog jazavičara ravna, sjajna i veoma gusta dlaka može biti jednobojna (riđa do crvenkastoriđa), dvobojna (crno-smeđa, siva ili bela sa jarkocrvenim obeležjima na pojedinim delovima kao što su donji delovi nogu ili rep) ili višebojna (osnova je svetlosmeđa, svetlosiva ili čak bela sa nejednakim tamnosmeđim, crvenkastim ili crnim mrljama). Kod oštrodlakog jazavičara moguće su sve boje, a kvalitet dlake je sličan kao kod kratkodlakog sa tim da je oštrija, sa bujnim obrvama i brkovima koji krase njušku. Kod dugodlakog jazavičara dlaka takođe može biti jednobojna, dvobojna i višebojna kao kod kratkodlakog, ali je ona kod njega duga, mekana i svilenkasta.

Jazavičari imaju veoma razvijena sva čula. Njihova izdužena njuška, koju su nasledili od goniča, završava se špicom koji su nasledili od pinča. To im omogućava savršen vid. Izduženo telo mu omogućava da se bez problema provlači kroz uske jame. Poseduju veoma jak i zvučan lavež poput velikih pasa, pa ih lovci bez problema mogu odlično čuti bez obzira na to da li je jazavičar pod ili nad zemljom.

Izvor: loveyourdog.com

NARAV

Iako imaju reputaciju da su zabavni i neustrašivi, ono što najviše žele je da provedu vreme u zagrljaju svojih ljudi. Zanimljivo je da im karakter zavisi i od tipa krzna. Pošto oštrodlaki jazavičari imaju terijera u sebi, često umeju biti nestašni i prave gluposti. Dugodlaki su smireni i tihi, a oni sa glatkom dlakom poseduju ličnost koja je negde na sredini između dva pomenuta tipa. Kada su kući njihova razigrana priroda dolazi do izražaja. Vole da su blizu svoje porodice i dobro im ide pomaganje, poput vezivanja cipela. Zbog svoje inteligencije, često znaju postavljati sopstvena pravila kada dođe vreme igre i ta pravila se ne moraju uvek poklapati sa vašim. Poznati su po živahnosti i po tome što uživaju u lovu na druge male životinje, poput ptica. Standard napisan za ovu pasminu najbolje opisuje njihov temperament: „Jazavičar je pametan, razigran i hrabar do krajnjih granica, istrajan u svom nadzemnom i podzemnom radu sa svim dobro razvijenim čulima. Svako ispoljavanje stidljivosti smatra se manom“. Dakle, sa svojom izdržljivošću i energijom, uživaće u igri i sa vama i sa ostalim psima, u kopanju i jurcanju. Ne slažu se najbolje sa baš malom decom, ali sa malo starijom decom, kojima se na pravilan način objasni da pas nije igračka se mogu odlično slagati. Nepoverljivi su prema strancima, važe za odlične čuvare, koji će se hrabro suprotstaviti svakoj opasnosti, bez obzira na svoju malu veličinu. Najčešće se vezuju samo za jednu osobu u svojoj ljudskoj porodici i  važe za veoma privržene, nežne i odane ljubimce.

Izvor: thereadingresidence.com

NEGA I ZDRAVLJE

Jazavičar može imati problema sa kičmom: ukočenost, bolovi, iskrivljenost kičme. Kada napune pet godina, mogu da obole od paralize zadnjeg dela tela. Ovo zahteva složenu terapiju. Važe za alavu rasu, pa je potrebno povesti računa o njihovoj ishrani kako se ne bi ugojili. Takođe, nije preporučljivo dozvoliti mu da juri uz i niz stepenice, jer bi zbog svoje specifične građe lako mogao da se povredi, pogotovo u ranoj dobi. Kada je nega u pitanju, jazavičari nisu teški za održavanje. Linjaju se, ali umereno. Nisu rasa sa neprijatnim mirisom i nije ih potrebno često kupati. Jazavičare sa glatkim krznom možete brisati navlaženom krpom kako biste ih između regularnih kupanja držali čistim. Loše podnose hladnoću, pa su tokom zimskih meseci džemperi ili slično neophodni pri redovnoj šetnji.

Izvor: popsugar.com

Autor: Jelena Dinić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *