,,Ali mi smo mnogo gorih sitacija doživeli u životu, pogotovo moja generacija i ja’’ , rekao je za naš portal poznati reper, muzičar i umetnik, Igor Lazić –Nigor o trenutnoj situaciji. Prisetio se početka i dolaska ,,crnogorskih crnaca’’ u Beograd, odn. Monteniggers-a, istakao šta misli o današnjoj muzici, ali i mladima podelio važnu poruku.
Kako se trenutno nosiš sa novonastalom situacijom i šta misliš koliko će velike posledice ostaviti, ne samo na umetnike, nego i na sve ljude?
Mi muzičati, glumci, umetnici smo nagrabusili. Skoro osam meseci nisam ništa radio, kao i moje kolege, osim malo letos. Tek će se osetiti onog trenutka kad svi ispod jastuka, kreveta, slame, ono što je ostalo za crne dane ,,iščupkaju’’ sve i onda će nastati kriza.
Problem je što ljudi koji imaju nekih drugih zdravstvenih problema, poput onkoloških, ne mogu se adekvatno lečiti, jer su se sve bolnice pretvorile u Kovid bolnice.
Ali mi smo mnogo gorih sitacija doživeli u životu, pogotovo moja generacija i ja (70-to godište). Mi smo prošli i građanski rat, sankcije, bilo je praznih rafova u prodavnicama, nje bilo goriva. Pa opet, bombardovanje. S toga mi smo postali imuni na to, dobili smo imunu na to ( govorio je kroz smeh). Ne pada nam ništa teško.
U jednom intervju si rekao da si pravi Jugosloven jer imaš korene odasvud, kao i da je nacionalizam nešto najgore što može da postoji- uzrok svih ratova i nesuglasica među braćom odn. ljudima.
Koje je nabolje rešenje za mir među posvađanom braćom?
Delimo se na Srbe, Hrvate, Muslimane, na Pravoslavce, Katolike, Jevreje. To su ljudi izmislili. Nije nam to prirodom dato. Nisam se ja rodio kao Srbin, niti sam se rodio kao Katolik. (naveo je za primer). I to je naveći problem.
Prvo je rešenje da roditelji koji uzgajaju svoju decu ne prenose im mržnju, to je prva stvar. Ako oni njima prenose mržnu i govore im od malih nogu da Srbe treba da mrziš, tu pomoći nema.
Postoje samo loši i dobri ljudi. I tako se i ljudi dele.
Pratila sam situaciju u Crnoj Gori. Vladislav Dajković je uspeo da iznese litije na svojim plećima, išao na litije, podržavao iste i bodrio narod, ali i nalazio se na meti kritika, pa i pretnji. Dok je Vlado Georgiev, čak dobio zabranu ulaska u Crnu Goru. Recite mi kako ti gledaš na sve to?
To što se desilo sa njima i ljudima koji su pričali protiv vlasti, to su njihovi lični stavovi. Ali jednostavno treba u nekim situacijama imati meru i biti svestan gde živiš. Ti si jedan mali čovek koji ne može da se bori protiv sistema.
Ja samo ne želim da se mešam, jer nije to posao. Možda zato što sam javna ličnost, pa bi trebalo da iznesem svoje neke stavove, ali ja ne volim kada u nekim stvarima osetim da se meša politika. Sve postaje neki interes.
Da li je to novac, imovina ili vlast ili nešto drugo.
A ljudi budu povučeni tim dešavanjima, a ne znaju pozadinu svega toga.
Godinama se sve isto ponavlja.
Gledam svoj obraz, svoj posao i ne diram nikoga i ne diraj ti mene.
Na šta si ti najponosniji?
Najponosniji sam na svoju porodicu, familiju, ljude koju su meni bliski- koji su moji prijatelji, na moju ženu.
I ponosan sam na sebe što mi je obraz čist, što ga nisam ukaljao nikakvim svojim djelom ili zlodjelom.
I što sam ostavio nešto iza sebe, jer je poenta da za života nešto ostaviš iza sebe.
To je sada muzika.
Napravio sam neki trag na plaži na kojoj hodam, koja verovatno ima neki kraj..
I ponosan sam.
Učestvovao si u rijalitiju ,,Farma’’ i osvojio si drugo mesto. Kako ste gledali na rijaliti tada, a kako gledate danas? Šta se to promenilo u svesti društva?
U suštini ljudi vole da gledaju kako se ljudi biju, kako se svađaju. To im je interesantno.
U tadašnjim rijalitijima, u Farmi, kada sam ja učestvovao, pa i Velikom Bratu bile su poznate ličnosti. Pa i da nije bilo toliko poznatih, bilo je interesantno gledati.Bila je drugačija koncepcija. Nije bilo prostitutki, kriminalaca..
Osvojio sam drugo mesto. A najveća nagrada mi je to, što nisam sebi ukaljao obraz.
Ovo sada treba ukinuti. Ili kao što je u Crnoj Gori, da platiš rijaliti dodatni paket, ako želiš da gledaš.
U kom smeru ide muzička scena danas? I da li se treba ulivati u njene tokove ili ostati svoj, autentičan?
Ja mislim da se treba vratiti unazad. Da se vratimo u doba 70-ih, 80-ih, 90-ih, kad je bila mizika. Ovo sada nije muzika, niti to mogu da nazovem muzikom.
Svi ti trendovi što dolaze sa zapada su upropastili sve ovo.
Ova današnja muzika nema ni dušu, ni teksta, ni kvaliteta izvođača. Danas svako može kući da ima program i da snimi, postoji i YouTube, to je tvoj privatna televizija. Danas je era auto-tuna.
I mislim da je sve to prolazno. Mi uvek nešto najgore prihvatamo.
Deca raste uz to.
Bolja je muzika bila 90-ih i ako su gora vremena bila nego što su sada, a danas postoje više mogućnosti. Ja tada nisam imao ni studio, ni ništa.
A tada da dođeš u Beograd, da postaneš neko i nešto, da snimiš album nisi mogao tako lako. Morao si da ideš kod Pece Todorovića u PGP RTS, čovek koji može da ti odredi da li si ti talentovan ili nisi i da li će to imati neku prođu ili neće.
Sećam se, mi smo kao grupa “Monteniggers“ otišli kod Pece i tresli smo se, ali smo prošli jer smo bili originalni, jer smo imali super tekstove i energiju što je jako bitno.
Jel planiraš uskoro da snimiš nešto, možda i duet?
Zadnje sam odradio pesmu ,,Quarantino’’ sa „Tropico bendom“.
Pre godinu dana sam radio sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, kampanju ,, Imaš samo jedan put’’. Uradio sam jednu pesmu i snimio jedan potresan spot. Samo na takav način može se skrenuti pažnja. I kada je bila promocija svi su bili oduševljeni, jer je i mutika, tekst i spot dirljiv.
Možda sa Vladom nešto. Ulenjili smo se (kroz smeh).
A opet ovo stanje će još potrajati. Od muzike sigurno ne mogu da živim, tako da će se tražiti neke druge alternative.
Šta misliš kako je najbolje smanjiti degradaciju društva, kulture, tačnije mladih?
Jednostavno ukinuti neke kanale na YouTube-u. Da postoji neka cenzura, ljudi koji će to kontrolisati, a da opet oni ne budu korumpirani. I sve ostalo. Kao i u muzici, ne može se bilo ko pojaviti na radiju, televiziji kao što je nekad bilo. I ne mogu postojati neki programi na televiziji koji nisu ni za šta, koji ne edukuju. Ali, nažalost, toga ima. Jednostavno ne postoji cenzura danas.
Takvo smo društvo i takva nam je televizija.
Nema ko da nas vrati na pravi put.
Da li si planirao i razmišljao o obnavljanju sećanja vaše grupu Monteniggers, neki dokumentarni film, kao poklon i sećanje Vašim fanovima?
Razmišljao sam o tome. Moji drugari iz izdavačke kuće ,,Komuna’’i dan danas čuvaju naše masters snimke i došli su na ideju da uradimo neku kompilaciju, odnosno prvog i drugog albuma Monteniggers-a, nažalost toliko ih je bilo.
Ideja da objedimo u jedan komplet od dva diska i promovišemo i stavimo u promet sa nekom simboličnom cenom.
I za kraj, šta bi poručio mladima?
Poručio bi mladima da ne padaju pod uticaj loše sredine. Da moraju da znaju šta je dobro, a šta loše. Da slušaju svoje roditelje, ali ne roditelje koji su zastranili. Jer ipak i tu mogu da razluče. Pa da kažu ,, E, ćale, ja ovo ne volim. Ne mora da bude po tvome. To je loše i ja to neću.’’
Da slušaju sebe i svoj instinkt i da veruju da će u budućnosti biti bolje i da će oni biti deo te budućnosti koju će činiti boljom, a za to treba rad, upornost i vera u sebe i u Boga.
U razgovoru je Niggor sa oduševljenjem spomenuo i saradnju sa Sergejem Ćetkovićem, koja će osvanuti na Sergejevom YouTube kanalu edukativno-zabavnog karaktera -crtać ,,Lola&Mila”.
Opisao je lika Danila (odn. sebe) gitaristu rokenrola, koji će da pevati poučne pesmice za decu.
Autor: Teodora Boškovski
