Zašto je Ikea nastala u Švedskoj a ne u Babušnici?

Biznis

Kada kažu Ikea, ljudi prvo pomisle na modularni nameštaj, brojne potrepštine i sitnice za opremanje kuće i relativno povoljne cene. U Srbiji je pojam i za nešto daleko i nedostižno jer je čekaju decenijama. Ikea je, međutim, mnogo više od toga. Mnogi bi rekli, lako je njima, oni su iz Švedske.

Ipak, istina je da u godinama ratne i posleratne Evrope ni Švedska nije bila ono što je danas, a pogotovo to nije bio njen najsiromašniji, južni deo, gde je Ikea nastala. I to je, pokazaće se, bila jedna od veoma važnih činjenica koja je osnivača Ikee Ingvara Kamprada vodila do stvaranja kompanije sa tako posebnom poslovnom filozofijom.

I zaista, u Švedskoj postoji celo jedno mesto koje broji 7.000 stanovnika i u kojem svi rade i žive za Ikeu. Pet hiljada ljudi, 50 različitih nacionalnosti, na 400 različitih pozicija čine srce kompanije koja širom sveta zapošljava nešto manje od 200.000 ljudi.

Povezuje ih jedna ideja i jedna vizija – učiniti svakodnevni život boljim za što veći broj ljudi, po najnižim cenama. U 13 celina, od dizajna, test-laboratorije, komponenti, industrije, skladišta, komunikacija, Ikea muzeja i Ikea hotela – jedinog na svetu, rađa se i razvija sve ono što se u skoro 400 robnih kuća u svetu nalazi na policama.

Od Anđeline, koja je iz Singapura, Dina koji je druga generacija doseljenika iz Bosne i Hercegovine, Kanađanke Hajdi, Emili čija je mama Horvežanka a tata Holanđanin, rumunske Srpkinje Miladinke, do Alesandre iz Italije i mnogih drugih sa svih kontinenata, koji žive i rade u Elmhultu, mestu odakle je ingvar lansirao Ikeu i krenuo da osvaja svet.

Sa 17 godina, u vreme kada je rat u Evropi još trajao (1943.), Ingvar je osnovao kompaniju u švedskoj oblasti Smoland, u kojoj nije manjkalo jedino drveta i kamena, i očigledno jedan briljantan um. To je razlika zbog koje se nešto slično nije dogodilo u Babušnici, na primer. Nije Ingvaru trebalo ni auto-puta, ni stranih investitora, ni podsticaja vlade. Imao je ideju i beskrompomisni stav – siromašan smo kraj, ničega nema u izobilju, sve se mora koristiti štedljivo i više puta i sve mora imati najnižu moguću cenu. Ostalo je istorija.

U brojkama ona izgleda ovako – 35 milijardi evra godišnje prodaje, 85 tržišta na kojima posluje, asortiman od 10.000 proizvoda, od čega 2.000 novih svake godine. Ono što u brojke ne staje jesu duh, timski rad, inovacije, kreativnost, svakodnevna borba da se učini više i bolje i opravda ideja tvorca – pristupačan i funkcionalan nameštaj za što veći broj ljudi, proizveden u skladu sa principima održivosti i po najnižim cenama.

O toj istoriji najbolje svedoči postavka Ikea muzeja, koji je u Elmhultu pre godinu dana, na mestu prve robne kuće, koji je svedočanstvo istorije kompanije, njenog tvorca ali i privatnog života Šveđana. Posetioce put vodi od početka 20. veka, kada su svi živeli u jednoj sobi sa ognjištem, teško i skromno i želeli više, preko osvajanja prostora za kuhinju, projekta Socijal-demokratske partije za bolju Švedsku 30-ih godina, masovne stanogradnje i davanja kredita za kupovinu nameštaja, u čemu je Ingvar video i svoju šansu. Dotadašnji preduzetnik, koji je počeo kao preprodavac šibica sa pet godina, iskoristio je priliku.

Evo vam teksas, napravite nešto od njega

Ingvar u početku nije imao podršku roditelja za osnivanje firme, ali su mu na kraju ipak pomogli i dali svoj potpis, s obzirom na to da je tada imao svega 17 godina. Interesantno je da je svoj prvi milion zaradio pre osnivanja Ikee, kao prodavac satova, mašina za brijanje i italijanskih olovaka, čiji je ekskluzivni zastupnik bio. U masovnoj stanogradnji i potrebi za nameštajem video je šansu i najpre je preprodavao nameštaj drugih proizvođača, ali je počela da ga muči dilema – kako zadržati kvalitet kada cene nameštaja padaju?

Takođe, pojavio se problem bojkota drugih kompanija koje su dobavljačima govorili, ako radite sa Ikeom, nećemo raditi sa vama. Zbog toga je pošao u inostranstvo, u Dansku, a potom u Poljsku, da nađe sopstvene arhitekte. Norveška je bila prvo strano tržište na koje su izašli jer je Ingvar shvatio da se moraju širiti i tzada je počela ekspanzija.

U muzeju sa zadovoljstvom prepričavaju anegdotu kako je 70-ih godina, kada se pojavio džins, na jednom od svojih putovanja naišao na velike jeftine količine tog materijala, doneo ga u fabriku i rekao – “napravite nešto od toga”. Kao svedočanstvo toga, u muzeju stoji soba opremljena nameštajem od džinsa, okrenuta naopako. Bukvalno visi sa plafona.

U to vreme ili nešto kasnije, otkrio je bor, sa kojim druge kompanije nisu htele da rade jer je pun čvorova. Njega to nije zaustavilo nego podstaklo da se i od toga napravi nešto inovativno, što je rezultiralo novom linijom proizvoda i bio pun pogodak za Ikeu, opet.

Ingvarova genijalnost ogleda se i u veoma složenoj vlasničkoj strukturi, u kojoj je podela poslova i kontrole poslovanja uspostavljana kroz tri različite celine, a kompanija nikada nije listirana na berzi. Iako jedinstven brend, unutar Ikee postoje tri različita poslovna entiteta – Inter Ikea grup, Ikea grup i Ikano. Inter Ikea grupa je vlasnik franšize i brenda i u okviru nje posluju Ikea sistemi, Ikea asortiman i snabdevanje, Ikea industri i jedini je interni snabdevač i nosilac franšize.

Ikea grupa je najveći nosilac franšize i u njenom posedu je više od 90 odsto Ikea robnih kuća u svetu, ali ne sve. Na primer, robne kuće u Grčkoj i Bugarskoj su u vlasništvu lokalnih biznismena, a to je slučaj do skoro bio i sa robnom kućom u Rumuniji, ali ju je Ikea otkupila. U njihovom vlasništvu je 360 od 393 robne kuće.

Krovni vlasnik je fondacija, što znači da se profit može koristiti samo u dve svrhe – za filantropiju i reinvestiranje. Kompanija Ikano je u vlasništvu porodice.

Ingvar je godinama živeo u Švajcarskoj, ali se posle smrti supruge vratio u Švedsku, Sa svojih više od 90 godina i danas živi u okolini Elmhulta i kažu povremeno obiđe svoje carstvo. Ali i ističu, nikada ga tako nije doživljavao. Ikea je izrasla u to što jeste ne zato što je on imao megalomanske planove i želju da se obogati već iz njegovog pristupa, jednostavnosti, praktičnosti i svesnosti ko je, šta radi i za koga.

Izvor: B92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *