Todor Toše Proeski rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu. On je bio jedan od najpoznatijih makedonskih pevača, koji je svojim prelepim glasom i osmehom uspeo da ujedini čitavi Balkan.
Odrastao je u Kruševu, gradu zapadne Makedonije. Talenat je nasledio od roditelja. Od majke Domenike, koja ima predivan glas, i oca Nikole koji svira više instrumenata. Na njega je dosta uticala i starija sestra Dora, sa kojom je u slobodno vreme slušao rok muziku. Prvi scenski nastup imao je na jednoj priredbi, gde je publiku ostavio bez teksta izvođenjem numere Ave Maria, da bi već 1992. godine nastupio i na dečijem festivalu Zlatno Slavejče, sa pesmom Jas i mojot dedo, koju je ispevao na cincarskom jeziku. Profesionalnu karijeru započinje 1997. godine, učešćem na festivalu Melfest, gde je osvojio prvo mesto sa pesmom Yesterday, popularne grupe The Beatles. Iste godine nastupio je i na MakFestu sa pesmom Pušti me.
Jedan od najpoznatijih makedonskih kompozitora – Grigor Koprov, uradio mu je dva velika hita Usni na usni i Sonce vo tvoite rusi kosi. Debitantski album Nekade vo noќta, izlazi 1999. godine, na kome se nalazilo 11 numera.
Na Skopje festu učestvuje 2000. godine sa pesmom Solzi pravat zlaten prsten, u nadi da će predstavljati svoju zemlju na Evroviziji. Međutim osvaja treće mesto, i odlučuje da radi na svom drugom albumu Sinot Božji, koji izlazi već u junu 2000. godine. Ovaj album iznedrio je mnogo hitova, kao što su Vo kosi da ti spijam, Tajno moja, Iluzija i duet Nemir, sa poznatom makedonskom pevačicom Karolinom Gočevom.
Te godine učestvovao je i na Sunčanim skalama, u Herceg Novom, gde je osvojio drugo mesto sa jednim od svojih najvećih hitova Tajno moja, i takođe odneo je pobedu na međunarodnom festivalu Slavjanski bazar u Belorusiji.
BK Sound otkupio je prava za njegov sledeći album, i tada njegova karijera kreće munjevito da se širi, širom Balkana. Osim što je dobio Oskar popularnosti, rasprodao je i sve karte za koncerte u Skoplju i Beogradu. Uspostavlja saradnju sa novom menadžerkom – Ljiljanom Petrović i treći album Ako me pogledneš vo oči, objavljuje 2002. godine i to na makedonskom i srpskom jeziku. Pesme Soba za tugu, Ledena, Na mesto zločina, Limenka i Ako me pogledaš u oči obeležile su ovaj jako uspešan album, koji mu je omogućio veliku promociju širom Balkana i mnogobrojne koncerte. Zanimljivo je da je dobio i nadimak kralj pirata, jer su preprodavci u ogromnim količinama prodavali njegove albume.
Odneo je pobedu na Beoviziji – 2003. godine, sa pesmom Čija si, koju mu je uradila Leontina Vukomanović.
Sa numerom Life (Angel si ti), predstavio je svoju rodnu Makedoniju na Evroviziji 2004. godine u Istanbulu, i osvojio 14. mesto. Takođe je iste godine proglašen za regionalnog Ambasadobra dobre volje UNICEF-a, i tim povodom izdao je pesmu This World (Za ovoj svet).
Foto: avaz.ba
Četvrti album Dan za nas (Den za nas), izlazi 2004. godine, i pored pesama Oprosti, San Egzotičan, Pogledaj u mene, Kažem Lejdi, na ovom albumu nalazile su se i pesme Čija si i Life.
Godine 2005. izbacuje svoj peti studijski album Pratim te (Po tebe), koji se smatra jednim od najuspešnijih albuma na ovim prostorima. Ovaj album proslavili su hitovi poput Ko ti to grize obraze, Poljsko cveće, Lagala nas mala (sa Tonijem Cetinskim), Jedina i naravno Pratim te.
Izdao je takođe i album tradicionalnih makedonskih pesama u saradnji sa simfonijskim orkestrom, pod nazivom Božilak, na kome se nalazilo 14 kompozicija.
Beogradska publika imala je više puta priliku da uživa u njegovom glasu. Poslednji i najveći koncert u Beogradu, održao je ne Dan zaljubljenih – 14. februara 2007. godine, u Areni, gde ga je podržalo više od 10 000 ljudi.
Foto: ganemuzickaradionica.rs
Poslednji studijski album koji je izdao Toše, zvao se Igra bez granica (Igri bez granici). Na ovom albumu je radio jako dugo, i može se primetiti da su pesme dosta ozbiljnije u odnosu na ostale. Izašao je 1. avgusta 2007. godine i odmah je osvojio publiku pesmama kao što su Bože brani je od zla, Veži me za sebe, Da l’ si sretnija, Srce nije kamen, Pola duše pola srca, Srećo ne krivi me, Igra bez granica i duet Volim osmeh tvoj sa hrvatskom pevačicom Antonijom Šolom, koja je i uradila većinu pesama za ovaj album. Takođe ovaj album je sadržao i prepevane hitove: Nesanica, Ostala si uvijek ista i Feeling good.
U trenutku najveće popularnosti, Toše planira da svoju karijeru proširi i na inostrano tlo i da izda album na engleskom jeziku. Međutim, sudbina nije tako htela. Tog kobnog 16. oktobra 2007. godine, oko 6 časova ujutru, nastradao je u saobraćajnoj nesreći na auto-putu E70 Lipovac-Zagreb. U trenutku nesreće, sa njim u automobilu bio je Georgij Georgijevski, vozač i prijatelj, koji je zadobio teške telesne povrede i menadžerka Ljiljana Petrović, koja je prošla samo sa laksim povredama. Pretpostavlja se da je uzrok nesreće bila neprilagođena brzina. Toše je sedeo na mestu suvozača i preminuo je na licu mesta od zadobijenih povreda. Ova nesreća obavijena je velom misterije, i godinama kasnije javljali su se razni novinari sa različitim teorijama. Jedni su tvrdili da se nesreća uopšte i nije dogodila i da je sve to bilo osmišljeno zbog Tošetove utaje poreza, dok su drugi tvrdili da je ova nesreća bila nameštena, i da pevač nije slučajno poginuo. Bilo kako bilo, jedna predivna duša i jedan nenormalni talenat, napustio nas je prerano. Od toga dana na balkanskoj muzičkoj scene više ništa nije bilo isto. Neutešne kolege i prijatelji i dan danas ne mogu da zaustave suze kada se spomene naš makednosnki slavuj, veliki Toše!
Foto: volimpodgoricu.me
Vlada Makedonije poslala je specijalan helikopter, koji je preneo posmrtne ostatke pevača i 17. oktobar proglašen je – Danom žalosti. Todor Toše Proeski sahranjen je na groblju Gumenj, u Kruševu, uz najveće državne počasti. Članovi porodice, hiljade prijatelja i obožavatelja ispratili su ga na večni počinak, dok je tadašnji makednoski premijer Nikola Gruevski održao i govor. Toše posthumno dobija i titulu počasnog građanina Makedonije.
Godine 2009. objavljen je i album sa numerama na engleskom jeziku – The Hardest Thing, koji je snimao u Londonu 2007. godine, maštajući o velikoj inostranoj karijeri!
Autor: Iva Oluić
