Napadi migranata sve češći u Beogradu

Društvo

Svako od nas je bar jednom čuo za ovakav događaj, međutim i vlast i mediji kao da zaobilaze ovu temu. Da li je Beograd postaje sve nesigurnije mesto za život i sta se dogodilo sa našim društvom, gde je nestala empatija? To su samo neka od pitanja koja se postavljaju ovih dana.

Naime,naša sagovornica Maja Subašić, dozivela je ovo neprijatno iskustvo pre manje od mesec dana. U razovoru sa njom ona nam je otkrila do detalja kako se to dogodilo i kako su ljudi koji su primetili da se nesto događa reagovali:

– 26.09 oko 20h sam izašla iz stana u Karađorđevoj ulici i uputila se prema stepenicama kod Brankovog mosta, kako bi se našla sa drugaricama koje se u me čekale u Brankovoj ulici. Prošla sam pored klupe koja se nalazi ispod samog mosta i bilo je ljudi (uvek ima nekog). U tom trenutku sam pisala poruku drugarici da stizem za par minuta i krenula da vratim telefon u džep prsluka, jer torbu nisam imala sa sobom (upravo zbog migranata u mom kraju). Lice koje je silazilo niz stepenice, za koje sam ubrzo shvatila da je migrant, uočava telefon i tog trenutka me hvata za prsluk i obara na zemlju. Rukama se obavija oko mog vrata i bukvalno visi na mojim leđima. Bila sam prisebna shvatila sam sta se dešava i tada počinje moja borba da ga skinem sa leđa. Počinjem da vičem iz petnih žila računajući dotrčaće neko od momaka koji su bili ispod mosta. Glas je počeo da me izdaje i kada sam shvatila da pomoći nema, počinjem svoju borbu za život. Pokušavao je da mi zapuši usta..

Nastavila je Maja:

– Iskoristila sam trenutak da ga desnim laktom udarim u glavu i uspela sam,osetila sam da nije celom težinom na meni. Okrećem se jednim delom tela i udaram ga pesnicom, nakon čega me hvata za ruku i ponovo obara na stepenice koje su bile klizave i mokre,jer je te večeri padala kiša, u tom momentu počinjem da se kotrljam i pokušavam da sačuvam glavu . 

Naša sagovornica i žrtva tog događaja naglašava da i dalje niko nije pritekao u pomoć:

– Naopominjem da moja vika za pomoć nije prestajala. Ponovo me je uhvatio ali su se u tomtrenutku na stepemnicama pojavili momak i trudna devojka. Te sekunde me baca i bezi nazad ka Brankovoj ulici. Momak me je bukvalno svojin pojavljivanjem spasio.- Navodi Maja

Nastavila je: 

Sišla sam do platoa ispod mosta i pokušavala da dođem sebi.Ponudli su mi da me isprate do kuće. Nisam želela jer sam bilo prividno dobro ili u stanju šoka pa nisam ni bila svesna šta su mi nudili. Policiju sam zvala i zaista su brzo došli ali to je sve. Dala sam izjavu, ispričala šta se deslio i dobila informaciju da su oni nemoćni i da je 10 minuta pre toga bio napad na devojku u Crnogorskoj.-Završila je 

Do kada ćemo ćutati na ovakve stvari i mi kao građani i vlasti i mediji? Zar smo do toga došli da gledamo nekog u nevolji i okrenemo glavu i ne kazemo nista? Da li je nase drustvo oduvek bilo ovakvo ili je s vremenom postalo? Tog dana je to bila Maja, danas ili sutra može biti Vaša majka, sestra, ćerka.

Autor: Kristina Andrić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *