Sinan Sakić rođen je 13. oktobra 1956. godine u Loznici. Odrastao je u jako skromnoj porodici, sa braćom i sestrama, ocem Rašidom koji je bio muzičar (član Vojnog orkestra) i majkom Đulkom, radnicom u fabrici.
Još kao mali pokazivao je interesovanje prema muzici, želeo je da pohađa muzičku školu i da svira klavir, ali ga je otac sprečio u tome, jer je smatrao da od toga neće imati nikakve koristi. U Sinanu su se nakon toga probudili buntovnost i inat i sve više je razmišljao o muzici, kao svom životnom pozivu. Iako je bio jedan od najvećih folkera svog vremena, u mladosti, njegovi idoli su bili Džimi Hendriks i bendovi Deep Purple i The Rolling Stones.
Sa samo 13 godina zarađivao je svirajući bubnjeve i pevajući u jednom orkestru. Kasnije, kao mladić iz siromašne porodice, radio je i kao konobar, dok je njegovo pravo zanimanje bilo elektrovarilac.
Karijeru započinje 1978. godine i tada se u njemu budi velika ljubav prema narodnoj muzici. Na njegovom repertoaru su se najviše nalazile pesme Šabana Šaulića i Tome Zdravkovića. Njegov veliki talenat prepoznali su Radoje Mitrović i Miodrag M. Ilić. On 1987. godine snima svoj prvi samostalni singl Rastanak kraj reke, a sledeće godine i Jedna tuga za dva druga i Kulu gradim, koji su odlično prošle kod publike.
Prvi album s Južnim vetrom – Još uvek te čekam, snimio je 1982. godine, da bi već 1983. godine izašao i drugi – Što me pitaš kako živim. Najveći uspeh doživeo je sa trećim albumom – Pogledaj me, koji je prodat u oko 700 000 primeraka. Do 1991. godine, Sinan je s Južnim vetrom održao nekoliko koncerata i objavio još 8 albuma, na kojima su se nalazili hitovi poput Ej, od kad sam se rodio, Sudbina me na put šalje, Izađi na pet minuta i Zaljubljen u tebe, ali nakog toga prekidaju saradnju. Izbacuje dva nova samostalna albuma 1992. i 1993. godine, u produkciji Zorana Starčevića, da bi se već 1994. godine vratio u Južni vetar i izdao album U meni potraži spas. Do 2001. godine, kada je ponovo prekinuo saradnju sa njima, izdao je ukupno 7 albuma, na kojima su se našle pesme Kuda ideš srećo moja, Ja poklanjam zlatnu burmu i Zoko moja Zoko.
Foto: vbox7.com
Album Na eks, izlazi 2002. druge godine za Gold produkciju, a jedan od njegovih poznatijih albuma Emotivac, koji je izdao za Vip produkciju, izlazi 2005. godine, i na njemu se nalaze dva njegova velika hita Lepa do bola i Da se opet rodim, koji su i dan danas deo svakodnevog repertoara mnogih pevača. Album To je moj život, iz 2009. godine, iznedrio je dve predivne pesme Minut, dva i Život da stane ne sme. Poslednja dva albuma izdao je 2011. – Šalu na stranu i 2014. – Jedina.
Sinan se ženio dva puta. Prvi put po povratku iz vojske, oženio je Velidu sa kojom je dobio dva sina – Rašida i Medu. Drugi brak sklapa 1981. godine sa Sabinom, koja mu rađa ćerku Đulkicu i sina Alena i kojoj je posvetio prelepu ljubavnu pesmu Sabina.
Foto: nadlanu.com
Njegove kolege i prijatelji tvrdili su i tvrde i dan danas, da je Sinan bio jako dobar čovek, ali veoma poročan. Više puta je i sam priznao da mu droga, alkohol i kocka nisu strani, čak i da je više puta za noć znao da prokocka i do 50 000 evra. S obzirom da je krenuo od nule, smatra se da je za života mnogo stekao, ali da je mogao imati i mnogo više da nije živeo takvim životom.
Poslednji veliki koncert održao je u Beogradu, 3. juna 2017. godine, na stadionu Tašmajdan, gde ga je podržalo više od 12 000 ljudi.
Krajem 2017. godine, pevač je bio na lečenju u Tuzli, gde mu je ustanovljeno teško oštećenje jetre, da bi početkom 2018. godine na Kliničkom centru u Beogradu, ustanovljeno da mu je ipak neophodna transplatacija. Plan je bio da se transplatacija izvrši u Padovu (u Italiji), međutim samo jedan dan pred polazak, 1. juna 2018. godine, Sinan je preminuo u porodičnom domu. Sahranjen je uz poštovanje svih muslimanskih običaja na groblju, u rodnoj Loznici.
Autor: Iva Oluić
